Negovanje sopstvenog identiteta kroz različitosti svake vrste u kragujevačkom Narodnom muzeju

Pitanje kulturnog (ali i svakog drugog) identiteta jeste pitanje spremnosti i mogućnosti negovanja, pre svega, sopstvenog identiteta kroz različitosti svake vrste. Tome, svakako, doprinosi i kulturna i svaka druga globalizacija, koja, opet, na svoj način, uslovljava i ukupnu umetničku klimu i produkciju poslednjih decenija 20. i ovih prvih 21. veka.

Ema Bregović, rođena i školovana u Francuskoj, svakako je pravi primer savremene evropske umetnice, koja je odabrala da živi i radi i ovde i tamo , kao i da svojim specifičnim senzibilitetom, suptilno, a opet duboko promišljeno, multimedijalnim pristupom, obrađuje teme i motive, koji su višeznačni, važni i univerzalni i protiv svake vrste predrasuda i ovde i tamo.

Parafrazirajući tezu G.C.Argana, istoričarki umetnosti Tatjani Milosavljević, autorki teksta za katalog izložbe, koji govori o (ne)angažovanosti umetnika u društvenoj, pa i političkoj stvarnosti, čini se važnom njegova pretpostavka da, „ako je umetnik kao intelektualac angažovan, tada njegova uloga nije intergrisana u dinamizam sistema; umetnik je dužan da interveniše i sudi, da optužuje i da se brani”.

– Ja bih rekla da umetnik treba da ima stav i odnos prema svetu oko sebe, ističe Tatjana Milosavljević.

Po njenom mišljenju upravo u tom smislu, umetnost Eme Bregović predstavlja suočavanje sa golom stvarnošću, čak i onom materijalnom. Zato su u savršenom skladu njena dela – kako god ih odredili – kao skulpture, objekte ili instalacije – u simboličkom, metaforičkom, stilskom i izvođačkom smislu.

Delima kao što su – Dar, Egzodus, Babuške, Hermesove papučice, Dijamant, Tri kolevke, Igla i konac, Mamini ubrusi, Triptih za Cigane – jasno u ideji, svedeno u izrazu, Ema Bregović demonstrira kako se zamisao stavlja u funkciju materijala koji koristi – perje, kovano gvožđe, staklo, metal, čelik, brušeni ili polirani aluminijum, bodljikava žica , baloni, molitveni tepih, a po potrebi i fotografija, ističe ona.

Jačinu i snagu Emine simbolike dobro ilustruju radovi – Igla i konac i Tri kolevke – prvi, kao da simbolično plete samu suštinu života, ljudske sudbine, a drugi naslućuje nostalgičan povratak u detinjstvo, da, ali – bodljikava žica, kojima su ova dela izvedena, u mnogome proširuje i menja njihovo značenje.

Zato, Tatjana Milosavljević podseća na autorkine reči:
„Uvek pokušavam da nateram ljude da se manje fokusiraju, ili, bar, ne na prvi pogled, na nalaženje ’značenja’ ili ’teme’ u umetničkom delu, već da se fokusiraju na ono što ono jeste. Od čega je i kako napravljeno. Mnogo puta su metafore već skoro ugrađene u sam medij”, citira ona Emu Bregović.

Po autorki teksta pratećeg kataloga izložbe Tatjani Milosavljević za ovu umetnost važan je prostor

– Izložbeni prostor nije samo mesto po kojem raspoređujete umetnička dela, krećete se po njemu, nešto radite, to je i „mesto pregovaranja, u kojem je moguće igrati različite igre”; jer, svaki rad, mestom, pozicijom na postavci, svaki put u nekom drugom prostoru, dobija i novo značenje, u smislu prioriteta i ideje, posmatrajte ga svaki za sebe, ali i kao celinu, koncept, ideju, koji, opet, svaki novi prostor, sam po sebi nameće – značenjski, estetski, stilski.

Iako se u umetnosti Eme Bregović, smatra ona, bar zasad, prisustvo čoveka najčešće samo naslućuje, on je snažno inkorporiran u samu suštinu njene umetnosti, funkcija njegovog prisustva ili odsustva, jeste da naglasi, odnosno, da prenese i emociju i razum, jedinstvenu isprepletanost i etičkih i etničkih i socioloških i kulturoloških i svih drugih elemenata savremene civilizacije. I ovde i tamo.

Ema Bregović (1994.) trenutno živi i radi u Beogradu i Parizu. Na Školi lepih umetnosti u Nantu magistrirala je 2018. godine.

Izložba „Ovde i Tamo” u Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja otvorena je do 30. juna.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Obeležen Dan pobede nad fašizmom u Kragujevcu

Muzička forma samo izgovor za dirljivu dramu: Kultni brodvejski mjuzikl „Zorba” premijerno u kragujevačkom Teatru

Za šest dana praznika kragujevačka policija sankcionisala skoro 1.600 učesnika u saobraćaju

Beogradska premijera predstave „Režim ljubavi“ u Bitef teatru