O čemu se u Šapcu govori i ćuti

Prethodno su od istog priređivača, Gojka Tešića, objavljena Sabrana dela Stanislava Vinavera. U gradu ima i oponenata ovom izdavačkom poduhvatu, navodno zato što se objavljuju dela autora iz druge sredine a ne zavičajnih pisaca. Međutim, objavljivanje ove dvojice autora služi Šapcu na čast jer Stanislav Vinaver je najevropskiji srpski intelektualac, dok delo filozofa i književnika Radomira Konstantinovića prevazilazi palanački duh i sitnosopstveničku i ćepenačku primitivnost.

Ćuti se o: Nakon demokratskih promena naglo je prestalo interesovanje za pesnika Oskara Daviča, rođenog i školovanog u Šapcu, koji je bio čest gost grada. Šezdesetih godina za Daviča je lokalna vlast kupila Dunjića kuću, ali se on nakon neke političke svađe odlučio da živi u Sarajevu. Ovo reprezentativno zdanje sada je Gradska kuća gde se priređuju svečani prijemi. U njoj je smešten i legat Branka Stankovića, sa oko stotinu slika svetskih metropola i značajnih gradova. Ujedno to je i jedini legat u gradu, dok, na primer, nije realizovan legat Milića od Mačve. Čuveni slikar, koji je završio Šabačku gimnaziju, ostavio je brojne radove ali u Šapcu nije nađen adekvatan prostor i vredna zbirka otišla je na drugo mesto.