Beleška Duce Marković o knjizi „Magi:Ja“ Srđana Vejvode: O Margiti i ljubavi u krugu dvojke

Postojali su jasno definisani oblici okupljanja i mesta gde su se ta lica nalazila. „Navijači“, „pankeri“, „metalci“, „narodnjaci“, „šminkeri“, „studenti“,“radnici na dnevnicu“… imali smo potpunu slobodu da biramo grupu, ali i da se poštuju pravila iste. „Hipici“ su polako odlazili u istoriju a većinski su šezdesetih privlačili Titove omladince.

Činjenica da je na Trgu republike stajao „Magic bus“ na putu od Londona do Nju Delhija mnogo je govorila. Posle toga kad se zaratilo u Iraku i Iranu, Avganistanu, ova linija hipi prevoza je ukinuta. Svi su maštali da se tako prevoze. Mesto koje je definisalo muziku su bili koncerti ili nedeljno kolo na Kalemegdanskom šetalištu, nisu promašivali spletovi igara sa pogledom na Savu i Dunav, to su Beogradu doneli oslobodioci 1944. i ukinuli su ih novi ratovi devedesetih.

Mešanje među grupama nije bilo zabranjeno, ni poželjno, samo se nekad završavalo u uličnim borbama tipa „dorćolci“ jure „duvače narkomane“ po Kališu i tu i tamo sevne neka pesnica.

Kao u doba aristokratije, oficirski dom u Generala Ždanova „SKC“ je bio za prvi bal pa s kim zaigrate u tu su vas grupu primili. Ulaz je bio dozvoljen samo studentima, punoletnim koji su rešili da uče i čitaju knjige i gledaju slike i filmove. Određivalo se i po poreklu znalo se ko je tu stigao sa Dedinja i Senjaka, ko sa Novaka i ko je iz kraja, danas omraženog kruga dvojke.

Magi je bila iz Smiljanićeve, iz VIII, pijanistkinja, studentkinja arhitekture, Srđan sa Dedinja, poliglota, završio francuski i engleski, govori sve te jezike kao maternji, diplomatsko dete, brat muzičara Gorana. Bili su sigurno najlepši par u gradu. Nisu se mnogo mešali sa nama pankerima, bili su uvek lepo obučeni, Srđan bi nas fotkao, mi čisti ali u kariranim pantalonama, šarenih kosa, koje štrče nagore. Magi porculanske kože, fina kao svaka devojka koja svira klavir, Srđan sa loknama, on je već radio i bio nekako ozbiljan posebno u odnosu na Gorana koji je bio autentičan član te, zovimo je, „SKC grupe“.

Te velike mladalačke ljubavi završe brakom i sitnom decom do 25. ili svako krene na svoju stranu. Magi je pobedila na arhitektonskom konkursu u Japanu, diplomirala arhitekturu i krenula u suprotnu stranu, Stenvej klavir je postala organa u bendu „EKV“. Koncertne sale zamenio je memljivi podrum uz vatrogasne spenice SKC. Srđan, pa on je otišao preko bare, iz Radio Jugoslavije, servisa na francuskom, završio u Silikonskoj dolini kao urednik web portala.

Istina u našem odrastanju ne može se ispričati, možete je videti u knjizi „Magi:Ja“ u korespondenciji koja je vezivala njih dvoje sve do nesrećnog Margitinog odlaska u crno. Dosta je bilo knjiga koje pokušavaju da objasne ovo vreme, činjenice su samo sigurne – nije nas bilo mnogo, manja grupa, čitali smo iste knjige, slušali istu muziku, nije nam trebala lova, bili smo spremni na razna glupiranja, budalesanja…

Ovo je prva knjiga jednog insajdera, Srđan Vejvoda je beležio naša druženja iz ekipe, nisu mogli oni tek tako da uđu na naše žurke koje su većinski bile dosadne, samo – to je vreme kada se kafane zatvaraju u 23 sata, radi Akademija do dva sata, Šansa i birtija kod Bajlonija celu noć i – gde ćemo mi koji ne idemo noćnim busom preko reke – pa kod onog koji ima praznu gajbu.

Sve drugo što je dosad napisano je proizvod onih koji jesu svedoci i bili su tu, ali u loži na balkonu, dovoljno oprezni da ne siđu međ’ ove otkačene koji čitaju sumnjive knjige Orvela, Hesea a još su voleli i Majakovskog.

Knjiga u slikama priča istinu o ovom gradu, krugu dvojke i to je najlepše – kroz ljubav. Sve velike ljubavi su tragične, mislim da je nečiji stih kao i onaj najpoznatijeg Zemunca „ovo je strašno velik grad u kome nema razloga da budeš sam“.

Verujem da nismo ostali sami i da će ovo opet biti veliki, strašno veliki grad.

Delo posvećeno Magi

Promocija knjige „Magi:Ja“ održana je 23. oktobra u Bitef teatru . U razgovoru o knjizi, koji moderira Nebojša Krivokuća, učestvovali su: Srđan Vejvoda, Katarina Pejović i Svetozar Cvetković, glumac, Magin dugogodišnji prijatelj i saradnik. Nakon razgovora, kompozitorka i pijanistkinja Irena Popović Dragović izvela je nekoliko kompozicija EKV u sopstvenom aranžmanu, kao i novo delo posvećeno Magi.