O smislu snoviđenja i života

Ona je delo iz žanra takozvanog „literarnog nosnensa“ i zajedno sa Kerolovom „Alisom iza ogledala“ preraslo je u klasika književnosti za decu. Način pripovedanja, literarne figure i metaforika imale su veliki uticaj u književnosti. Ovo delo je doživelo bezbrojne adaptacije za pozorište i film.

Čovek koji je Alisu poslao u zemlju čuda i koji se pasionirano interesovao za egzotične zemlje, bivao je najradije ipak kod kuće: na kampusu Christ Church College u Oksfordu. Tamo je pastor Čarls Latvidže Dodžson (1832-1898), autor „Alise u zemlji čuda“, proveo čitav svoj život predajući matematiku. Jednom se usudio na ekstravagantnu ekskurziju za Rusiju, ali je na tome i ostalo. Živeo je tiho i za svoje literarne projekte je izabrao pseudonim Luis Kerol. Likom Alise stvorio jednu veliku mitsku figuru literarne istorije – fikcionalno dete, koje poznaju i oni koji ne čitaju. Odmah nakon objavljivanja 1865. knjiga je imala ogroman uspeh – najpre u Engleskoj, potom u Americi, i najzad u celom svetu. Docnije je inspirisala mnoge adaptacije, tumačenja u svim mogućim medijima.

Mala devojčica Alisa će se provući kroz otvor ključaonice i naći u svetu čuda gde će doživeti jednu za drugom pustolovinu. Taj imaginarni svet je prepun paradoksa i apsurdnosti. Ova priča za decu je od svog nastanka fascinirala kako decu, tako i odrasle. Ova omiljena knjiga je podsticala umetnike da „zemlju čuda“ vide kao ponor za halucinacije koje izrastaju iz fantazije.

Za inscenaciju (verzija za scenu) u Rezidencteatru u Minhenu su odgovorni Kristina Rast i Gec Lajneveber. Sedmoro protagonista naizmenično menjaju kostime da bi predstavili uloge životinja. Dadaistički jezik besmislenih dijaloga oduševljava publiku mališana i devojčica. Izvanrednu muziku Feliksa Milera-Vrobela, koja podseća na „Operu za tri groša“, izvodili su na bini sa strane muzičari sa bendžom, udaraljkama, pozaunom i saksofonom. U naslovnoj ulozi i izvanredna Barbara Melcl u ulozi Kraljice srce.

Režiserka Kristina Rast ne nastoji po svaku cenu da destiliše koherentnu i smislenu priču. Ona se prepušta magiji teatra. Na kraju, kada se Alisa probudi iz svog sna, počeće da peva o smislu snoviđenja i života. I time se predstava završava.

Ulogu Alise je izvanredno igrala Ana Grencer, Marija Vidman u ulozi belog zeca, stolara, tigra, Barbara Melcel u ulozi Kraljice srce, Til Firit u ulozi šeširdžije, ruže, vojvotkinje, Tim Verters kao miš, kuvarica, maslačak, rak, Artur Klem kao Didelidum, Volfram Ruperti kao Didelidaj i kao zec i Arnulf Šumaher kao morski konj, gusenica, prase i dželat. Kristina Rast zajedno sa svojom sestrom scenografkinjom Franciskom Rast inscenirala je ovo čarobno putovanje u zemlju čuda. Izvanredna inscenacija sa vatrometom boja i kaleidoskopom fantazije koju je publika euforično nagradila dugim aplauzom.