„Pamtim to kao da je bilo danas“: Knjiga Bore Kontića i Seje Seksona otkriva priče iza pesama Zabranjenog pušenja

O ovom zanimljivom štivu, koje donosi insajderske priče o pesmama legendarne grupe Zabranjeno pušenje, pored autora su govorili i Petar Janjatović, novinar i autor Ex YU rock enciklopedije, kao i Branko Rosić, novinar i pisac.

Knjiga je napisana u dijaloškoj formi i već ima svoje drugo izdanje. Boro Kontić, novinar, direktor Medija centra u Sarajevu i „duhovni otac“ Top liste nadrealista, obratio se prisutnima putem video-bima. On je otkrio da on i Sejo već rade na drugoj knjizi, koja će se baviti koncertima i turnejama.

Prema njegovim rečima, razgovori koje su vodili o pozadini nastanka pesama Zabranjenog pušenja, a koji su po poglavljima sabrani u knjizi Pamtim to kao da je bilo danas, učinili su ovo štivo zaokruženom celinom. „Ostaci“ priča koji se odnose na rane koncerte i posebno intrigantne anegdote sa oznakom 18+ biće objavljeni u njihovoj narednoj zajedničkoj knjizi.

„Mislim da smo prvi put 2016. godine razgovarali o tome da bismo mogli da napravimo knjigu o pesmama Zabranjenog pušenja, a tek nekoliko godina kasnije, u leto 2023, smo je i završili. Promovisali smo je u Sarajevu 24. maja 2024. godine, na dan kada je Zabranjeno pušenje odsviralo svoj slavljenički koncert povodom 40 godina od prve ploče“, rekao je Kontić.

On je objasnio da je o pozadini mnogih pesama saznavao slučajno, ali da je želeo da kroz razgovor sa Sejom omogući publici da oseti kako su te pesme nastajale — ko je dodavao koji stih, ko atmosferu.

„Cela akcija imala je za cilj da sebi skratimo muke“, našalio se Davor Sučić alias Sejo Sekson. Prema njegovim rečima, želeli su da ispričaju kako su pesme nastajale, a ne da one ostanu predmet kafanskih priča: ko je Fikreta, ko je Hadžija, šta je Pišonja rekao Žugi i kako je nastala Straža kod Prizrena.

„Fanovi mi često kažu: ‘Odrastao sam uz tvoje pesme’, a ja njima odgovorim: ‘Nećeš verovati — i ja sam!’“, rekao je Sejo, dodajući da su mu mnogo puta predlagali da napiše biografiju, ali da je cela njegova biografija zapravo u pesmama.

Branko Rosić rekao je da je knjiga fantastična i zanimljiva zbog pesama, ali i zbog toga što je to priča o jednoj zemlji, omladinskoj štampi i omladinskoj kulturi, o raspadu Jugoslavije. Teško je doživeo pripovesti iz ratnog Sarajeva kada se protagonisti prisečaju kako im je dok su snimali emisiju Top lista nadrealista snajper probio staklo kombija.

Međutim Sejo Sekson ima posve drugačiji odnos prema tom vremenu. U tim pričama , kako su ocenili oni koji su pročitali knjigu nema ozlojeđenosti i revanšizma i to proističe iz unutrašnjeg stava oba autora.

„Ljudi obično rat doživljaju rat kao nešto što ih degradira imovinski, kroz doživljene fizičke traume, ili kao nešto što ti oduzme godine života ali zapravo je najveći poraz čovjeka da ga ta ratna mašina ubedi da mrzi one druge iako je svako na svojoj strani dobio taj poziv da učestvuje u sukobu Najveći poraz čovjeka je ako ga rat promjeni da izgubi povjerenje, ako u njemu probudi ksenofobiju i osećaj da su svi drugi krivi“, istakao je Sejo Sekson.

On je najavioi 31. oktobra u Beogradu kocert Zabranjenog pušenja pod nazivom „Neuštekani“, rekavši da je akustična varijanta nastupa trenutak istine za svaki bend, a da su oni kao bend ostavil krv i znoj da bi publika koja dođe bila zadovoljna.

Da li je Guzonjin sin iz Beograda?

Branko Rosić, konstatovao je da se iz knjige da svašta saznati i da je ona svojevrsni presek društva. On je pitao Seju Seksona, pošto toga nema inače u knjizi, da li je Guzonjin sin iz Beograda?

„ To su arhetipovi i u njima se može naći trag više ljudi, Dakle, ne postoji Guzonjin sin kao osoba ali postoje osobe koje su bile građa za njega, U današnjim relacijama je to vrlo skromno. Ali u ono vreme to su bili momci koji su vozili golfa i nosili starke na nogama. To je tada bila buržoazija ,koja u poređenju sa ovom današnjom ne može da stane ni u istoj rečenici“, objsanio je Sejo Sekson