“Niske pobude zaogrnute srpskom zastavom”: Pavle Simjanović filmski kritičar Danasa o Nacionalnom festivalu filma i televizije NAFIT na Zlatiboru

I dok se po Srbiji mesecima unazad otkazuju ili odlažu festivali, filmski pogotovo zbog društveno-političke situacije u zemlji, u godini kad je Sekretarijat za kulturu grada Beograda drastično skresao budžete gotovo svim, pa i filmskim manifestacijama, a Ministarstvo kulture kasni s objavljivanjem rezultata konkursa – za sufinansiranje novog festivala se ima para iz budžeta.

I to 35 miliona dinara!

Ugovor o sufinansiranju Nacionalnog festivala filma i televizije potpisali su prošle nedelje u Kulturnom centru Zlatibor ministar kulture Nikola Selaković i direktorka Kulturnog centra Zlatibor Danica Jevtić Šišović.
Nakon potpisivanja ugovora, vrednog 35 miliona dinara, koliko je Vlada Srbije nedavno opredelila za ovaj festival, ministar Selaković istakao je da Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije na ovaj način ispunjavaju obećanje o institucionalnoj podršci Nacionalnom festivalu filma i televizije.

– Od ove godine festival ulazi u takmičarsku fazu, s ambicijom da postane najznačajniji filmski festival u Srbiji i širem regionu – rekao je Selaković i najavio da će „specijalni gost“ novoustanovljene smotre biti mađarska kinematografija.

Ristovski, Lekić i Ćatović u organizacionom odboru

Ministar kulture je ocenio da Srbija ima najproduktivniju kinematografiju u regionu i da zaslužuje festival ovakvog formata, kakav nam je do sada falio, te „nedostatak sada ispravljaju“.

Posebno se Selaković zahvalio pojedincima i institucijama koji su prepoznali značaj festivala, među kojima su reditelj Predrag Gaga Antonijević, glumac Lazar Ristovski, kao i lokalno rukovodstvo Opštine Čajetina.
– Stajanjem iza ovakvog festivala, država je opredeljena da iza njega stoji u budućnosti, da ga podržava i razvija.

Cilj je da postane najveći nacionalni filmski festival u regionu – poručio je Selaković.

Idejni tvorac festivala, reditelj Predrag Gaga Antonijević istakao je da svi žele nacionalni festival, te ukazao da je ovo prilika za čitavu profesiju – ne samo glumce, već i scenografe, kostimografe, montažere, da prikažu rad i budu vrednovani i izrazio nadu da će budućnost manifestacije biti prosperitetna.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je naveo festival kao primer decentralizacije u kulturi, zahvalivši se Ministarstvu kulture, ministru Nikoli Selakoviću, „i našem poznatom režiseru Gagi Antonijeviću koji je sa svojim saradnicima dao ideju da se Nacionalni festival održava i organizuje na Zlatiboru“, dok je direktorka Kulturnog centra Danica Jevtić Šišović poželela da smotra postoji i za 50 godina i da „crvenim tepihom, a možda i nekim zelenim livadskim, šetaju svetske filmske zvezde“.

Izbor našeg kandidata za Oskara

U Organizacionom odboru novoustanovljene smotre su predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, Predrag Gaga Antonijević, izvršni producent Maksa Ćatović, glumac Lazar Ristovski, reditelj i predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Miroslav Lekić, izvršni direktor festivala Vladimir Vasiljević, predsednik SO Čajetina Arsen Đurić i direktor festivala Zoran Stamatović.

O osnivanju Nacionalnog festivala filma i televizije priča se u javnosti nekoliko godina unazad, a prošlog septembra najavio ga je tadašnji, a i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković i to prilikom posete Kulturnom centru na Zlatiboru, kad je uručio nagradu za životno delo „Zlatni bor“ Aleksandru Berčeku.

Precizirao je Selaković tad da će festival organizovati Ministarstvo kulture, Filmski centar Srbije, opštine Čajetina, Priboj i Nova Varoš i da će na ovoj smotri nacionalnog filma biti biran srpski kandidat za nagradu Oskar.
A pre Selakovića „najglasniji“ u priči oko Nacionalnog festivala bio je vršilac dužnosti direktora Filmskog centra Srbije Ivan Karl.

O potrebi za ovakvom vrstom festivala pričao je i dok je, pre toga, obavljao dužnost sekretara za kulturu Grada Beograda i predsednika Saveta Festa.

Isticao je kako u Srbiji ima mnogo filmskih festivala osim najvažnijeg – nacionalnog, kakva je u bivšoj Jugoslaviji bila Pula, i kako bi ta smotra trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije s dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.

Tradicija se ne stvara ukazom 

Filmski kritičar  Pavle Simjanović, povodom pokretanja nove fešte na Zlatiboru, podseća za Nova.rs da iz različitih razloga režim tokom prethodnih godina nije uspeo da „preuzme“ postojeće filmske festivale:

– Na otvaranju Festivala evropskog filma Palić se njihovim izaslanicima redovno zviždi. Što se tiče Niških filmskih susreta, pokazalo se da pokušaj podmićivanja glumaca putem abnormalnog i ekonomski neosnovanog snimanja televizijskih serija nije shvaćen na očekivan način. Manji festivali poput Bašta festa su se takođe solidarisali sa studentima, jer s kim bi drugim? Sa druge strane, pre nekoliko godina u odboru beogradskog Festa su se namnožili ćaciji koji su se zatim jedan po jedan samouklanjali, ne videvši kakvu uopšte korist tu za sebe mogu da dobiju. Fest ima svoj komplet dugoročnih problema, i nedavno su sazvani iskusni, sa režimom nepovezani profesionalci da pokušaju da ga spasu i sačuvaju za naredna pokolenja – napominje Simjanović.

A kad već režim nije prisvojio ono što „već egzistira od festivala“ sada prave svoj, kog naš sagovornik naziva „zabranjenim prostorom“:

– U tom prostoru će moći slobodno da se kreću, zamišljajući ga kao javni, i tu će moći neometano da manipulišu novcem građana. Svoje niske pobude, po običaju, zaogrću srpskom zastavom. Pitanje je šta sa tim zlatiborskim nacionalnim filmskim festivalom činiti u novom dobu, kada ovaj režim bude deo opominjuće prošlosti?
Nekakva buduća tradicija o kojoj pričaju osnivači festivala se ne stvara ukazom. Na njoj se radi decenijama, i pripada upravo filmskim manifestacijama koje su im ili ostale nedostupne ili su u prtljagu donosile previše muke.

Pavle Simjanović na kraju postavlja logično pitanje: Da li nam je uopšte neophodan nacionalni filmski festival?

– Domaće filmove je najispravnije sagledavati tako što pre i posle njih prikažete svetske. Možda bi dodela nacionalnih filmskih nagrada, poput francuskog Cezara ili španske Goje, bila dobra ideja? I, ako smem da unapred predložim, bilo bi lepo da se ta nagrada zove Milena. Kako god, jednog dana će to biti tema za ozbiljno sistemsko promišljanje, a za sada se niko pristojan neće povodom režimskog filmskog festivala motati u septembru po Zlatiboru. Ne treba se na to previše ni obazirati pošto nas ionako čekaju neka mnogo pametnija posla – zaključuje Pavle Simjanović.