Foto: Facebook/Galerija Matice srpske/Martin CandirRukopisno odeljenje Matice srpske bogatije je za vredno svedočenje o Drugom svetskom ratu: poklonjeni su mu logorski zapisi uglednog novosadskog novinara Miroslava Štajnera Frica (1922-1997), nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista Dnevnik.
Reč je o hiljadu kucanih stranica na kojima autor opisuje stradanja vojvođanskih rodoljuba, komunista i skojevaca u zatvorima Hortijeve Mađarske. Većina njih su mladi, osuđeni zbog učešća u akcijama protiv okupatora 1941. godine. Sva suđenja bila su farsična, presude su napisane unapred.
Antifašista Štajner, pripadnik pokreta otpora, detaljno opisuje suđenja u Novom Sadu i uslove u mađarskim kazamatima, iživljavanje stražara i zatvorskih službenika nad osuđenicima i neprestani tihi otpor koji mladim Bačvanima daje snage da istraju. Vezani idejom društvene pravde i uverenjem da će fašizam biti pobeđen, oni iza rešetaka stvaraju složne i krajnje disciplinovane kolektive. Robijaši dele teškoće zatvorskog života i prinudnog rada, ali i vesti iz otadžbine i sveta, lekove i hranu, duvan i ostala malobrojna i oskudna zadovoljstva. Pripadnost kolektivu omogućava im da sačuvaju svoja uverenja, ideale i ljudsko dostojanstvo. Deo tog kolektiva bili su i zatvorenici iz Zakarpatske Ukrajine, koja je takođe bila pod hortijevskom okupacijom.
Rukopis obuhvata vreme od 1941. do 1944. i bekstva grupe logoraša, od kojih je većina pobijena nadomak Novog Sada, na pragu slobode.
Autor prikazuje desetine sapatnika i njihove tragične sudbine, otkrivajući u svakom visoke ljudske vrednosti koje su neprestano na ispitu. Iako ih je pisao nekoliko desetleća posle robijanja, Štajnerova sećanja obiluju imenima i podrobnostima te pružaju široku sliku jednog brutalnog vremena.
Robijaška sećanja svog supruga Jelena Štajner (1924-2019) svojevremeno je predala novinaru Mihalu Ramaču s molbom da ih pročita i eventualno priredi za objavljivanje. Pošto izdavači nisu zainteresovani za takvu literaturu, Ramač je predložio ćerki Štajnerovih Miri da rukopis pokloni Matici srpskoj, kako bi bio sačuvan i dostupan naučnoj i široj javnosti. Ovih dana potpisan je darodavni ugovor i vredni rukopisi su uručeni prof. dr Zorici Hadžić, upravnici Rukopisnog odeljenja Matice.
Sticajem povoljnih okolnosti, rukopisi su izbegli sudbinu bogate biblioteke Štajnerovih, koja je završila kod preprodavaca zbog nezainteresovanosti više novosadskih institucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
