Divlji momci na bensedinima

Pri tom, Djuran tokom „mučenja“ obično na orguljama izvodi svoju „Sonatu za dželata i različite mlade žene“, čiji krešendo označava da je došlo vreme za (bukvalno) poslednji orgazam. Naravno, u jednom trenutku se u Djuranovim rukama zatekne i zanosna Barbarela koja sve muke (kao nekoć Mali Radojica) stoički podnese, mašina se (u nemoći) zapali, a šokirani naučnik se Barbareli obrati rečima: „Kakva si ti devojka? Imaš li ti i malo stida?!“

„Čudesna petorka“ iz Birmingema, kojoj se Djuranov naučni doprinos očigledno veoma dopao, bestidno je „zapalila“ tinejdžerke tačerovske Engleske muzikom koja je bila prijatnija od pomenute orguljaške sonate, ali koja je imala identičnu namenu: izazvati osećaj seksualnog uzbuđenja. Kritika je, kako to već biva kada su u pitanju uspešni lepotani „koje bi svaka mama poželela za zetove“, mahom sahranjivala njihove albume (izuzev „Duran Duran“ i „Rio“), predviđajući im kratak vek trajanja. Sredinom osamdesetih njihova zvezda je zaista počela da bledi, ali se samozvani „divlji momci“ nisu predavali i početkom novog milenijuma kritika im konačno odaje zasluženo priznanje. Povratnička turneja je bila veoma uspešna, ali su se i očekivale nove dobre pesme. U tom segmentu bend podbacuje i tri albuma u dekadi za nama prolaze nezapaženo. Izbor Marka Ronsona za producenta „All You Need Is Now“ se zato činio odličnim potezom jer se, pored veoma uspešne solo karijere, tridesetpetogodišnji Englez mogao pohvaliti i radom na bestselerima „Back To Black“ Ejmi Vajnhaus i „Rudebox“ Robija Vilijamsa, kao i članskom kartom u Djuran klubu obožavalaca.

Ronson je po ulasku u studio izjavio da će novi album predstavljati moderno viđenje nju vejv korena benda i da je vreme da „Rio“ dobije dostojnog naslednika. Nakon pojave pesama na ajtjunsu (iTunes) u decembru (CD će izaći tek u martu 2011), čini se da je Ronson odradio sjajan posao i da je svoja obećanja ispunio: „All You Need..“ je, sa soničnim referencama koje u sećanje momentalno prizivaju istapirane frizure i uske kožne pantalone, sigurno najbolji album grupe od 1982! Istoimeni prvi singl nije tako nešto nagoveštavao jer su Roudsovi „šizofreni“ sintisajzeri podsećali na dr Djuranove sonate, ali je refren ukazivao na pravac koji je kormilar Ronson odlučno zauzeo. „Blame the Machines“ je još jedan moderni elektro-pop sa pozadinskim ehom ranih radova benda, dok „Leave the Light On“ i atmosferom i prostorom ostavljenim za Le Bonov glas neodoljivo podseća na klasik „Save A Prayer“. Šestominutna epska „The Man Who Stole A Leopard“, u kojoj prateće vokale peva Kelis i za koju je gudačke aranžmane uradio Oven Palet, muzičkom kompleksnošću i lirskom metaforičnošću ističe svoju kandidaturu za najbolju Djuran pesmu ikad napisanu, iako nema radijski potencijal jedne „Ordinary World“. Disko-dens numere „Safe“, „Runway Runaway“ i „Girls Panic!“ taj potencijal imaju i očigledno su komponovane s namerom da publiku „pozovu“ na ples na predstojećoj turneji kojom će bend obeležiti tridesetogodišnjicu rada.

Pošto od benda čiji je životni kredo bio (i ostao) „devojke-jahte-razuzdane žurke“ ne možete očekivati vrhunska umetnička dela već samo dobru zabavu, „All You Need..“ bi u tom kontekstu trebalo posmatrati kao vrhunac onoga što Djuranovci mogu da pruže. S obzirom na to da smo davno preživeli njihove „prekomerne mašine“ i postali imuni na muzičke srčane udare, efekat konzumiranja novih pesama može se uporediti sa onim koji proizvodi bensedin – ublažavanje svakodnevnog stresa. Otuda i ovaj dobronameran savet: pravac apotekarska ustanova YouTube!