Teškim engleskim akcentom, ali impresivnom demonstracijom bogatog leksičkog fonda, japanski di-džej Cujoši Suzuki se već u prvih par rečenica bar pet puta izvinio uz objašnjenje da je avionska hrana po običaju bila grozna, da je užasno gladan i da se stidi što ostavlja utisak osobe koja konzumira preobilne količine „džank-fuda“ i non-stop nešto gricka.
Zapravo, kako je dalje nastavio da objašnjava Suzuki koji u SKC-u nastupa u subotu od 22.00, inače se trudi da se što zdravije hrani, ali da je za Japance uobičajeno da poput njega sve sitno seckaju i da tokom jednog obroka probaju i po desetak različitih jela. „Vidite, tako se stvara iluzija da sam pojeo veliku količinu hrane i izvinjavam se što možda ostavljam utisak nepristojne osobe…“, još jednom je Japanac insistirao na poštovanju etikecije prilikom obedovanja i ovlaš obrisao papirnom salvetom prste masne od prženog krompira. Sa fetišističkim ukusom kolekcionara, Suzuki nabavlja i nosi glomazne kožne narukvice. Ima veoma diskretne tetovaže po ramenima, i za razliku od većine kolega di džejeva nije poklonik sportske i kežual odeće, već prednost daje eleganciji.
– Mislim da su muzika i lični stil veoma povezani. Odrastao sam slušajući prvenstveno britanske nju-vejv muzičare iz osamdesetih godina prošlog veka. Naravno bilo je i drugih uticaja, ali ako treba da navedem osobe koje su najviše uticale na mene, to su pre svih Dejvid Bouvi, Brajan Ino, Dejvid Birn, momci iz nemačkog sastava Kraftwerk… Onda, Majkl Džekson, kao jedan od mojih najvećih uzora – priča Suzuki.
Da li je u vašem gradu Tokiju, Džekson oduvek imao status kulta, kao i najfanatičnije poštovaoce na svetu?
– To je tačno, u Tokiju čak i na ulici možete često da ugledate nekog njegovog takozvanog dvojnika, koji su, uzgred, toliko do savršenstva doveli imitaciju njegovog imidža i ponašanja, da je to prosto zaprepašćujuće! Ja nisam taj tip fanova, da se sad nešto posebno oblačim i šminkam kao on, ali moram priznati da me je baš potresla vest o njegovom preranom odlasku.
Jeste li rodom baš iz Tokija? Ponekad vas najavljuju kao gosta iz Londona…
– Pa, i to je tačno. Da, Tokio je moj rodni grad, tamo sam odrastao i počeo studije na Univerzitetu umetnosti. Sve vreme sam, međutim, aktivno učestvovao u klupskoj elektro produkciji. U britansku prestonicu sam se preselio 1993. godine, i mada sam praktično čitave kalendarske godine na putu, po raznim gostovanjima širom sveta, moje zvanično mesto boravka jeste London, gde sam kao rezident di-džej mnogih kutnih mesta započeo evropsku klupsku karijeru. Diskografija, kao što vam je poznato, dolazi tek kasnije, kada se na klupskoj elektronskoj sceni etablirate kao „bitno ime“. A to nije samoproklamovana titula, publika o tome odlučuje. U klabingu je baš to i najbolje: što „ad hoc“ imate reakciju od publike, kada na žurkama čuje vašu muziku. Zato mene promoteri i toliko često pozivaju na festivale, jer znaju da su odmah odradili posao, odnosno pozvali klabera koji može da pokrene publiku.
Istina, vinovnik ste najuspešnijih žurki na planeti. U koliko ste goa-trance projekata učestvovali?
– Kailash, Trana, Bass Chakra… i u mnogim drugim. Nema metropole na planeti iz koje me promoteri nisu zvali na gostovanje.
S vremena na vreme postavljate tezu „digitalna muzika vis-a-vis analogna“. O kakvoj je kompetitivnosti reč?
– Dobro, malo se i šalim, pa naglašavam rivalitet rok performera i nas koji produkujemo elektroniku. Daleko od toga da imam nešto protiv rok sastava ili uticajnih diskografija koje su ušle u sam vrh istorije muzike. Čitavu stvar posmatram isključivo iz ličnog ugla, hteo sam da apostrofiram lične preferencije, da budem iskren, nema ništa u analogno produkovanoj muzici što me inspiriše niti pokreće na bilo koji način. Mislim da je muzika odavno otišla dalje, mnogo dalje nego što se to uopšte misli… Muzički izraz koji se ja autorski predstavlja može se okarakterisati kao „psytrance“, da budem sasvim precizan.
Da li je to za vas odavno otpočelo vreme sa muzičkog „kalendara“ albuma „Ladies and Gentlemen, We Are Floating in Space“?
– Sastava Spiritualized? Naravno! Upravo tako. Dobar primer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
