Marki Ramon, poslednji živi član klasične postave grupe Ramones: Pank nije mrtav — to je stav prema životu

Marky Ramone’s Blitzkrieg bend dolazi u Beograd prvi put posle 9 godina a, prema rečima organizatora, ulaznice se brzo prodaju što svedoči o tome da je nedostajao domaćoj publici.

Marki Ramon je poslednji živi član klasične postave grupe Ramons, koji kroz svoj bend nastavlja da čuva duh i nasleđe jednog od najuticajnijih pank bendova svih vremena, a beogradsku publiku očekuje eksplozivno pank veče ispunjeno bezvremenim Ramons hitovima poput „Blitzkrieg Bop“, „I Wanna Be Sedated“, „Sheena Is a Punk Rocker“, „Now i wanna sniff some glue“.

Povodom koncerta i svoje rođendanske žurke Marki Ramon govori za Danas.

Pank je nekad bio više od muzike — bio je pokret, stav, način života. Kako vidite njegovu ulogu danas? Da ulazimo u to da li je „mrtav“ – da li je još uvek živ u duhu, u konceptu, u poruci, u muzici?

– Budi iskren u onome što radiš, idi svojim putem. LJudi se ne menjaju, tehnologija se menja. Imamo iste interese, frustracije, nade kao i ranije. Sve je u osećaju. I ne, pank nije mrtav — to je stav prema životu.

Pored toga što ste muzičar, Vi ste i radio voditelj čije su emisije posvećene pank sceni. Kako gledate na današnji neopank talas? Ima li novih bendova koji posebno inspirišu ili iznenađuju?

– Danas je sve zakomplikovano, sve ide prebrzo. Kad pogledam unazad, rekao bih Green Day, Pearl Jam, Offspring… čak i The Gallows.

Svirali ste i sa Misfitsima, kad govorimo o pank legendama, možete li nam reći nešto više o toj saradnji i šta je iz nje proizašlo?

– Snimali smo taj projekat „1950s“, bilo je zabavno, ali tu se i završilo. Poznavali smo se međusobno — sa DŽerijem, sa Dezom, i znaš, u to vreme je sve teklo prirodno.

Iako je to bilo davno, volela bih da nas na trenutak vratite u jednu noć u CBGB-u. Mislim da mnogi mlađi ljubitelji muzike sanjaju da mogu makar na jednu noć dožive atmosferu legendarnog kluba. Kako je to izgledalo?

– Kao radionica. Mogao si stalno da sviraš uživo, čak i ako napraviš neku malu grešku. Recimo, mi sviramo, a Television su u publici. Onda oni sviraju, a mi smo u publici. Nije to bilo takmičenje, ali jeste bila neka vrsta pripadanja generaciji umetnika. Imati ih u publici značilo je da moraš da daš najbolje od sebe.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NOVA ZAPPA BARKA (@zappabarka)

Kako se Vaš solo rad razlikuje od onoga što ste radili sa Ramonsima — u smislu zvuka, inspiracije ili pristupa nastupima?

– Zvuk je isti — bubnjevi, bas, gitara i vokali (osmeh). Pesme su jednostavno previše dobre da se ne sviraju. Naravno, danas je sve lakše sa internetom i pametnim telefonima, ali kad si na bini — sve je isto. Nema trikova, nema snimaka, plejbekova ni traka. Ono što vidiš i čuješ, to je to.

Uskoro dolazite u Srbiju — da li znate da naša zemlja trenutno prolazi kroz turbulentan period, sa studentima i građanima koji traže političke promene? Koju ulogu, po Vašem mišljenju, muzika i umetnici mogu da imaju u takvom trenutku?

– Video sam na vestima, da. Mi samo treba da radimo svoje — da sviramo i damo maksimum publici. Na trenutak, kroz koncert, da ostavimo sve ostalo po strani.

Možete li da nam otkrijete nešto sa set-liste? Hoće li publika u Beogradu imati priliku da čuje neke od klasičnih Ramons himni?

– Sve Ramons klasike — 70 do 80 minuta samo klasici. Opet, te pesme su jednostavno predobre da se ne sviraju (osmeh).

Marky Ramone’s Punk Rock Blitzkrieg i ostala dostignuća

Marki Ramon je najpoznatiji po 15 godina koje je proveo kao bubnjar legendarnih Ramonsa. Pre nego što im se pridružio, svirao je sa brojnim uticajnim muzičarima, još od srednjoškolskih dana kada je bio član hard rok benda iz Bruklina, Dust. Godine 1976. upoznao je Ričarda Hela. Zajedno sa Bobom Kvajnom i Ivanom DŽulijanom, osnovali su bend Richard Hell and the Voidoids. Nedugo nakon istorijske britanske turneje sa bendom The Clash, Marki je bio u baru CBGB sa Di Di Ramonom, koji ga je pitao da li bi želeo da se pridruži Ramonsima, što je on i učinio u proleće 1978. godine. Nakon nekoliko turneja i još dva studijska albuma, 1983. godine Marki je napustio bend, ali im se ponovo pridružio 1987. i ostao sa njima do konačnog razlaza 1996. godine. Ukupno je sa Ramonsima proveo 15 godina, odradio preko 1700 nastupa i učestvovao u više od 15 izdanja, uključujući i autorski rad na albumima „Mondo Bizarro“ i „Adios Amigos“, njihovom oproštajnom izdanju. Godine 2000, Marki se ponovo udružio sa dugogodišnjim prijateljem Džojem Ramonom na njegovom solo albumu Don’t Worry About Me . Godinu dana kasnije, Marki i bivši članovi benda (DŽoni, Di Di i Tomi) primljeni su u Rokenrol kuću slavnih. Te iste godine, Bono iz U2 im je dodelio MTV-ovu nagradu za životno delo. U februaru 2010. Ramonsi su dobili Gremi nagradu za životno delo – prvu Gremi nagradu koju su dobili pioniri pank roka. Početkom 2010. Marki Ramone’s Blitzkrieg sa Mišejlom Grejvsom objavio je svoj prvi singl „When We Were Angels“, sa Markom NJumenom (bivšim članom Sheer Terror) na basu i gitari. Bez namere da uspori, Marki Ramone i dalje obilazi svet sa svojim bendom Marky Ramone’s Blitzkrieg, u kojem se smenjuju različiti pevači, uključujući Endrua V.K.-a i Mišejla Grejvsa.

Trenutno je u osmoj godini rada kao di-džej na SiriusXM satelitskom radiju, gde vodi emisiju „Marky Ramone’s Punk Rock Blitzkrieg“. Takođe se pojavljivao u brojnim TV emisijama, uključujući The Simpsons, Anthony Bourdain’s No Reservations i ZRock.