Novi album beogradskog benda Jarboli pod nazivom „Zabava“ promovisan je juče koncertom u Domu omladine, a može se besplatno preuzeti na sajtu exitmusic.tv, a za muzičke sladokusce objavljen je kao dvostruka ploča u produkciji „Odličnog hrčka“ i „Digimedije“. Omot za vinil je osmislila i nacrtala Katarina Šoškić, a producent albuma je gitarista i pevač jarbola Boris Mladenović, sa kojim smo imali priliku da razgovaramo.
* Još krajem 2009. godine izbacili ste singl „Podrška je važna“ kao najavu novog albuma, koji su fanovi sigurno željno iščekivali. Šta vas je toliko zadržalo?
– Ideja je bila da album izađe još proleća prošle godine, ali evo dočekali smo ovo proleće. Nekoliko faktora nas je usporavalo, a jedan od presudnih je taj što za snimanje i objavljivanje albuma treba uložiti puno vremena i puno sredstava. Sama proizvodnja albuma, u smislu snimanja i produciranja pesama je dosta kratko trajala. U studiju smo proveli svega mesec dana, ali je to bilo razvučeno na duži period sa velikim pauzama. Na kraju, poslednje odlaganje pre izdavanja je bilo zbog odluke da se album radi na vinilu. Sa radom na vinilu smo počeli negde u oktobru prošle godine, a ploče su nam doputovale iz Holandije, gde su snimane, dan pred jučerašnji promotivni koncert.
* Da li ti je produciranje albuma predstavljalo izazov, s obzirom da je produkcija i za digitalno i za vinilno izdanje veći posao?
– Nikada pre to nisam radio, tako da mi je bilo potrebno neko vreme da se uopšte upoznam sa procedurom i tehničkim referencama. To samo deluje kao mnogo veći posao, ali zapravo nije, jer se samo u finalnom segmentu razlikuje od digitalnog do analognog medija. Mislim da sam u stvari samo zbog neiskustva prišao tome malo preoprezno, što me je usporilo.
* Zbog čega ste se odlučili za vinil i preskočili CD izdanje, iako album može besplatno da se skine sa interneta?
– Disk je nosač digitalnog zapisa, a daunloud rešava tu stvar, ono što dobiješ na disku možeš da dobiješ i na daunloudu. Čini mi se da je disk sam po sebi izgubio svako uporište u medijskom okruženju u kakvom se sada nalazimo, što je sve dovelo da padne u neku vrstu zaborava i postane manje bitan, a meni je i inače uvek bio manje privlačan od ploče. Delovalo je kao da je tehnologija prevazišla vinil kao nosač zvuka, ali ispostavilo se da nije tako. Osim toga, diska nema jer mislim da se ne bi prodavao, a ploča je predmet sa posebnim značajem za onoga ko voli muziku. Na disku možemo da imamo i novi album Jarbola i fotografije sa letovanja i krekovani Windows i takve stvari, a na ploči može da bude samo muzika. Ploča ima taj veliki lep omot i prilikom slušanja ploče čovek tačno zna u šta investira svoje vreme – zato je to meni važno. Daunloud je besplatan i to mi se činilo jedino smisleno s obzirom na to kakva je situacija u svetu digitalnih medija.
* Prilikom snimanja, u studiju je svirao ceo bend odjednom, a ne svaki instrument posebno, kao što je to obično slučaj. Kako je to uticalo na zvuk na albumu, pretpostavljam da ste želeli življi zvuk?
– Oduvek pokušavamo da na taj način realizujemo ploče, ali nam iz raznoraznih razloga to nije uvek polazilo za rukom. Naš drugi zvanični album „Suvišna sloboda“ je sniman na isti način i ta ploča je i dan-danas, uprkos mom neveštom miksu jer sam bio prilično zelen kad sam to radio, nosi neki šarm za koji sam ja ubeđen da se krije upravo u tome što je snimana uživo. Mislim da se to u još većoj meri čuje na ovoj ploči, pogotovo što sam sada mnogo iskusniji i veštiji u tome što radim kada je muzička produkcija u pitanju, a i sam bend je na nekom nivou zrelosti i definicije zvuka na kojem su stvari mnogo ozbiljnije nego što su bile pre. Radili smo u studiju Digimedia, koji ima dovoljno veliku sobu da ceo bend stane unutra. Tako smo snimali osnovne trake za svaku pesmu, što meni dosta znači, jer sam pristalica tog da tako kažem prirodnog pristupa snimanju muzike. Na kraju, kad slušaš neku ploču koju si snimio ili koju je neko drugi snimio i kažeš „au, al’ su ovo dobro odsvirali“, treba da su ljudi stvarno to odsvirali, a ne da su skrpili pomoću nasnimavanja, editovanja i drugih stvari. Naravno, kompjuter i uopšte savremena tehnologija i služe da se donekle oslonimo na njih, ali sama srž muzike najvećim delom leži u izvođenju. Ja to izvođenje zapravo smatram produkcijom ploče, a sve ono posle, što ćemo mi da vrtimo ekvilajzere i da nameštamo nivoe, je manje važno. Kada se tako snima, ne može da se dogodi da ti se svidi nečiji album pa dođeš na svirku i razočaraš se, ili obrnuto, posle svirke čuješ album pa se još više razočaraš – i to se dešava.
* Svirate od početka devedesetih i prošli ste kroz različite faze – kako u sopstvenom razvoju tako i u promenama na muzičkoj sceni u našoj zemlji. Kako sa tim iskustvom posmatrate današnju scenu i nove bendove?
Počeli smo javno da nastupamo krajem ‘93. a na sceni smo prisutni od ‘94. godine. Današnja scena je jako živopisna, ima puno toga novog i zanimljivog u našoj muzici. Kod mene lično je slučaj da sam sa većim delom te muzike nekako povezan već u njenom nastanku, pa ne uspevam da je posmatram na način na koji to čini neki uobičajeni konzument. Ali bez obzira na to, mogu da uživam u toj muzici. To je jedna strana priče – šta se na našoj muzičkoj sceni proizvodi. A kako se to plasira, koji su dometi te muzike i zašto su tako skromni – to je posebna tema, koja zalazi i u neke druge segmente, jer je tu prisutan i društveno-politički momenat. Što se toga tiče, veoma sam nezadovoljan, imam osećaj da živim i dalje u devedesetim, samo što više nije rat.
* I za kraj, da li imate u planu još neke spotove i promotivnu turneju?
Za promo turneju još ne znam tačno, nadam se da ćemo na jesen moći to da realizujemo, jer mi sve sami sebi organizujemo. Novi spot za pesmu „Ples“ smo skoro završili, ostalo je još nekoliko dana montaže. Očekujem da će se spot zavrteti krajem ovog meseca i moram reći da jako dobro izgleda.
Energijom pokreću beogradsku rok scenu
Jarboli sami sebe žanrovski označavaju kao „istočnoevropski rokenrol“, a slušaoci ih svrstavaju pre svega u široku oblast indi popa. Po oceni magazina Popboks značaj Jarbola u ovom trenutku „prevazilazi ideju simpatičnog, blesavog, malog rok benda iz kraja“ i ogleda se u činjenici da oni sami „svojom energijom pokreću beogradsku rok scenu“. U svakom slučaju, radi se o jednom od najuticajnijih savremenih domaćih sastava, tipičnoj grupi koju, osim verne publike, izuzetno vole drugi muzičari. Kao i prethodna izdanja Jarbola, Zabava je žanrovski šarolika rok ploča jasne i britke poetike karakteristične za ovu grupu. Album odlikuje i raspojasani, nešto tvrđi zvuk zrele rok grupe koja uživo svira u studijskim uslovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
