Ser Dejvid Atenboro: O sudbini planete odlučuju ljudi danas

NJegov prepoznatljiv glas i prisustvo već decenijama budi divljenje ljubitelja prirode širom planete, a ovoga puta nas vodi na dva potpuno različita, ali podjednako fascinantna putovanja – u daleku praistoriju i u svet jednog od najneobičnijih i najgenijalnijih izuma evolucije – jajeta.

– Ono što me uvek iznova oduševljava je kako svaki novi projekat otkriva deliće sveta koje sam možda znao, ali nikada ovako duboko razumeo. „Morski zmaj“ je podsetnik da prošlost i dalje ima tajne, a jaje je simbol savršenstva prirode – toliko jednostavno, a toliko složeno – poručuje čuveni prirodnjak.

On ne propušta priliku da istakne i poruku o tome zašto su dokumentarni filmovi i serijali ovog tipa važni.

– Priroda ne prestaje da nas iznenađuje, ali istovremeno je ugroženija nego ikad. Ako ljudi ne vide i ne osete njenu lepotu, neće je ni braniti. Ovi filmovi nisu samo zabava, oni su podsetnik na odgovornost koju svi nosimo, smatra Atenboro.

Po pitanju budućnosti planete Zemlje, on kaže da još polaže veliko poverenje u snagu ljudske promene.

– Ako odlučimo da delujemo sada, možemo zaštititi ono što je najvrednije. Ali moramo prestati da mislimo da će neko drugi to uraditi umesto nas. Svaki korak, svaka odluka koju donosimo, sve to gradi budućnost u kojoj će živeti naša deca – smatra Atenboro.

U dokumentarcu „Atenborou i morski zmaj“, čija je premijera zakazana za večeras pratićemo neverovatno otkriće fosila ihtiosaurusa, moćnog morskog grabljivca koji je vladao okeanima u doba dinosaurusa. Kombinujući vrhunsku CGI tehnologiju, najnovija naučna otkrića i Atenborovu nenadmašnu radoznalost, film oživljava ovog praistorijskog titana kao nikada do sada. Ovo nije samo naučni prikaz, već uzbudljiva istorijska detektivska priča, ispunjena intrigama drevnog sveta.

– Još kao dečak, satima sam pretraživao kamenolome u potrazi za fosilima. Ta fascinacija drevnim svetom ostala je sa mnom celog života – otkriva ser Dejvid, dodajući da ovaj projekat za njega ima posebnu emocionalnu vrednost.

Upravo ta lična nit daje filmu jedinstven šarm, spajajući nauku i nostalgiju u jednu neodoljivu celinu. Kritičari su dokumentarcu već dali najviše ocene, nazivajući ga „uzbudljivim spojem nauke i avanture“. LJubitelji prirode hvale način na koji film otkriva tajne okeana starih milionima godina, dok IMDb ocena 7,4/10 svedoči da nas čeka vrhunsko iskustvo za sve ljubitelje priča o praistoriji.

U filmu se pojavljuju vodeći svetski paleontolozi, čiji komentari otkrivaju koliko je otkriće ovog fosila značajno za razumevanje evolucije morskih gmizavaca. Svaki detalj, od CGI rekonstrukcija do snimaka na licu mesta, osmišljen je da gledaoca uvuče u uzbudljivu potragu za životom koji je davno nestao.

Samo nedelju dana kasnije, 11. avgusta premijerno će biti prikazan i drugi film – „Atenborova čudesna jaja“. Posle praistorijskih zveri, Atenboro nas vodi u svet jednog naizgled običnog čuda prirode – jajeta. Dokumentarni film otkriva kako je evolucija oblikovala jaje kao jedno od najgenijalnijih rešenja za opstanak vrsta.

Zašto je baš tog oblika? Kako štiti život koji se u njemu razvija? I kako je ovaj jednostavni „paketić života“ postao ključna karika opstanka bezbrojnih životinjskih vrsta? Ovo nije samo priča o jajetu, već o samom životu – o početku svega. Snimljen na više kontinenata, sa kadrovima koji oduzimaju dah i scenama koje prikazuju neverovatne strategije preživljavanja u prirodi, film je već okarakterisan kao „praznik za oči“, a na IMDb-u ima impresivnu ocenu 8,3/10.

– Razumevanje prirode izaziva ne samo radoznalost već i duboku ispunjenost . Čuda su svuda oko nas, ako samo zastanemo i osmotrimo – kaže Atenboro. NJegove reči otkrivaju suštinu oba dokumentaraca – da nas podsete da smo deo jednog neverovatnog, ali osetljivog ekosistema.
Od praistorijskih okeana do današnjih šuma i močvara Atenboro pokazuje da je svet koji nas okružuje istovremeno veličanstven i krhak, a da je na nama da ga zaštitimo.

Gledaoci iz našeg regiona posebno će uživati u vezi koju filmovi uspostavljaju sa lokalnim prirodnim bogatstvima, jer „Morski zmaj“ podseća na značaj fosilnih nalazišta u Evropi, dok „Čudesna jaja“ donose prizore vrsta koje žive u našim šumama, jezerima i močvarama. Ova dva filma spaja jedna snažna poruka: da je svet prirode nešto najdragocenije što imamo i da je naša dužnost da ga čuvamo.

Zato gledaoce večeras i 11. avgusta očekuje dvostruka doza otkrića, inspiracije i divljenja. Sa ser Dejvidom Atenborom kao vodičem, ovi dokumentarci nisu samo lekcija iz istorije i biologije, oni su podsetnik koliko je planeta na kojoj živimo neverovatna i koliko moramo uložiti truda da bismo je zaštitili za generacije koje dolaze. Kao što sam Atenboro kaže: „Svet prirode je nešto najdragocenije što imamo i naša je dužnost da ga branimo.“

Doba antropocena

– Došao sam na ovaj svet u razdoblju koje geolozi nazivaju holocen, a otići ću, kao i svi mi koji živimo u njemu danas, u antropocenu, dobu čoveka. Geolozi smatraju da je ta nova epoha počela sredinom 20. veka i da bi trebalo da nosi ime antropocen pošto mu ljudska vrsta više od svih ostalih određuje obeležja. Ono što je za geologe ime proisteklo iz naučne rutine za mnogo je sada, međutim, postalo živa oznaka zabrinjavajućih promena čiji smo svedoci.

Postali smo takva globalna sila da delujemo na čitavu planetu. Moglo bi se zapravo pokazati da je antropocen razdoblje po kratkoći jedinstveno u geološkoj istoriji i da će se okončati nestankom ljudske civilizacije. Ne mora, ipak, da bude tako. Nastupanje antropocena još bi moglo da postane znamenje novog i održivog odnosa između nas i naše planete – vreme kad učimo da sarađujemo sa prirodom umesto da radimo protiv nje – često ohrabruje publiku ser Dejvid Atenboro, koji u Velikoj Britaniji ima status nacionalnog blaga. On je 8. maja 2025. proslavio 90. rođendan, a njegovo ime nosi više od 20 vrsta i rodova u svetu prirode.