Siroto, moćno pozorište, uporno i neuništivo, bori se da preživi, hrane ga glad i nepravda, zabrane i ignoracija: Mesec nezavisne scene u Bitef teatru

Selekciju 2026. čini 24 predstave iz Srbije i regiona, koje scenu shvataju kao prostor odgovornosti. One polaze od savremenog trenutka obeleženog društvenim lomovima, erozijom vrednosti i krizom smisla, i ispituju položaj pojedinca u sistemima koji proizvode nasilje, isključenje i zaborav.

To je vreme u kartonskoj kutiji, ističe se u najavi za ovaj program. To je teatar sa nalepnicom handle with great care. To je naše pozorište. Zajedničko im je insistiranje na uspostavljanju etike, umesto utešnog narativa. Vrlo grubo i našire uspostavljeno, selekcija ima nekoliko sadržajnih tematskih krugova – skupova koji se naravno presecaju, komplikuju i usložnjavaju.

Pozorište se bori da preživi. Hrani ga glad i nepravda. Hrani ga naš svet. Drži ga na lebu i vodi. Na nemogućnosti, zabrani i ignoraciji. Siroto, moćno pozorište. Pozorište nasušne potrebe. Ono koje curi kroz pukotine stvarnosti. Uporno kao postojanje. Uporno i neuništivo – nezaobilazno.

Svaki put nas začudi – onakvo je kakvo jeste, može i na prazan stomak. Moćna senka svake socijalne nesreće. Nije romantično, ne znamo dal vam je na radost, ali je stalno, neprolazno – jer je oduvek i zauvek. U sado mazo odnosu teatra i istorije – rađaju se i istorija i teatar.

Nezgodno možda ali, ko pita uroborosa, kako mu je. Da se vrti i sebe ujeda. Jer mora. Ne može a da ne. To mu je u svojstvu postojanja. A o postojanju ne odlučuju ljudi, nego ga određuje svojstvo čoveka. Čovek – životinja koja se igra.

Bitef teatar pokušava da opravda svoje postojanje. Da se snađe u potrebi da bude krov za nezavisnu umetničku pozorišnu akciju. Koja nije naručena, koja je sva iz potrebe, legitimne bazične potrebe – nepodnošljive lakoće svoga postojanja. Predstave koje smo izabrali su izvanredne i naravno neuporedive.

Nije ovo takmičenje – ovo je repertoarski program. One su duboko urasle u stvarnost, empatične su, zapitane, bezobrazne, u sebe i društvo zagledane. Zajednički imenitelj – razne su i zarazne. Nastale su iz prave potrebe, gađaju cilj u daljini i pogađaju sebe u srce. Kako jedino mora u pravom pozorištu. Ove predstave su nastale iz dobre namere. Njihove namere su u skladu sa dobrom. One su graditeljske. Grade spas zajednice.

Budžetski mizerne i raskošne u svojim prnjama od griza, glavna su dama na sceni regionalnog teatra. One su mala čuda u produkcionom smislu. Ne moramo da objašnjavamo njihova budžetska prostiranja. Sve je jasno – nastaju uvek, pod najneverovatijim uslovima ipak.

Društvo koje ima ovakvu nezavisnu scenu, mora da na nju obrati pažnju. Sve je zbog toga zar ne? Sve radimo da bi na kraju proizveli lepotu. To je ozbiljno ulaganje u hram umetnosti. Prilika koja se ne propušta. Sezona POD RUČNOM dokazuje snagu svoje inverzije.

Kao prvu predstavu u ovoj selekciji, 21. januara u 20 h, videćemo „Putujuće pozorište Šopalović“, u režiji Borisa Liješevića, i izvođenju Akademskog pozorišta Promena iz Novog Sada. U jednoj otvorenoj i difuznoj formi, preispituje poziciju pozorišta i glumca u današnjem svetu, te sabira lična iskustva glumaca iz blokada fakulteta, protesta, aktivizma…

Dominantno pitanje u tom periodu bilo je da li igrati ili ne igrati predstave. To pitanje nas vodi u dijalog sa Simovićevim komadom i likovima, te sa njihovim stavovima i iskustvima. Predstava razvija i dijalog sa publikom na temu svrhe naše umetnosti i onoga što mi želimo da postignemo umetnošću u današnjem svetu.

Predstava se pita kako i kuda u današnjoj Srbiji, kada se zatvaraju i pozorišta i obrazovne ustanove, a idoli iz detinjstva postaju dvorski pajaci. Kako da se orijentišu mladi ljudi, gde je svetionik koji treba da im ukaže na obalu, sigurnost, bezbednost? U kakav svet stupaju? A za kakav hoće da se bore? Znamo li zaista kakav svet želimo?

Kako se današnji svet razlikuje od onog u okupiranoj Srbiji 1942. godine? I kako se senka užičkih vešala, koja pada na pozornicu, razlikuje od današnjih savremenih demona i pošasti koje dovode u pitanje našu profesiju.

U programu Mesec nezavisne scene u Bitef teatru, pred publikom će biti još 23 predstave:

U ovom izbru su „Fedrina ljubav“ (autorski projekat Sime Đukića), „Nasleđe“ (DAH Teatar), „Jeka“ (Tricikle trauma), „Mesto dobre radnice“ (Praktikabl), „Zvezde nad prazninom“ (autorski projekat Petra Milunovića i Nikole Terzića), „Izgled stvari“ (Doktorski umetnički rad Andrije Daničića, FDU), „Žiška“ (Stanica servis za savremeni ples Ana Dubljević), „Jeka“ (Tricikle trauma), „Vilice Ebena Bajersa“ (Štrih teatar), „Da li sam ti ikad rekla“ (FEP), „Kronika nestajanja“ (Teatro Verrdi), „Holopartizanke“ (Četa), „Tkanje otpora“ (HLEB Teatar)…