„Beograd je upao u spiralu antiurbanizma i antiarhitekture“: Slobodan Maldini za Danas povodom uništavanja Skadarlije

Dogradnjom hotela „Mali Vrabac“ planirana je izgradnja zgrade sa pet spratova, i to u neposrednoj blizini kuće slikara i pisca Đure Jakšića.

Stručnjaci iz različitih oblasti na to danima upozoravaju, a Slobodan Maldini, arhitekta i univerzitetski profesor, u svojoj jučerašnjoj kolumni Dnevnik zabluda u „Novostima“ pod naslovom Urbana politika i uništavanje Skadarlije, sumirao je kako je Beograd izgubio svoje najkvalitetnije gradske celine „vođen pogrešnom politikom eksploatacije gradskog prostora do pucanja, koju kreiraju čelnici, a podržavaju pojedini urbanisti i arhitekti iz finansijskih i koruptivnih motiva“.

Kako Maldini kaže za „Danas“, do projekta koji se najavljuje u Skadarliji nije smelo ni da dođe.

„Saglasnost je dao Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, iako je Rešenjem istog iz 1967. Skadarlija proglašena za kulturno-istorijsku celinu. Prema Zakonu, za potrebe izrade bilo kakvih novih planskih dokumenata bilo je neophodno prethodno izraditi Studiju zaštite nepokretnih kulturnih dobara čiji bi zaključak bila zabrana ovakve izgradnje, a čiji je potpisnik morao da bude nosilac licence za ovu oblast – institucija ili pojedinac. Urbanistički projekat, koji ne štiti kulturni identitet Skadarlije već ide u susret željama investitora za nasilnu komercijalnu gradnju u istorijskom jezgru, izradila je stručnoj javnosti nepoznata preduzetnica iz Zemuna, dok je arhitektonski projekat potpisao asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, i to, kako se iz dokumentacije vidi, prema željama investitora, a nasuprot neophodnosti da se sačuva istorijski identitet Skadarlije“, objašnjava Slobodan Maldini za „Danas“.

Prema njegovim rečima, ovakva antiurbanistička politika suprotna je normalnoj praksi u svetu.

„Zamislite da Direkcija za urbanističko planiranje grada Pariza izloži na javnu raspravu plan izgradnje savremenog hotela modernog dizajna negde u istorijskom jezgru Monmartra, ili da Odeljenje za urbanističko planiranje grada Amsterdama predstavi urbanistički plan za gradnju bezlične savremene zgrade u nizu istorijskih kuća na kanalu, u centru? Odgovor stručne i kulturne javnosti bio bi žestok. Za razliku od gradova koji se odgovorno odnose prema svom istorijskom i kulturnom nasleđu, Sekretarijat za urbanizam Beograda sproveo je javni uvid urbanističkog projekta za rekonstrukciju i gradnju hotela ‘Le petit Piaf’ u dvorištu jednog od najstarijih i kulturno najreprezentativnijih zdanja Skadarlije – kuće Đure Jakšića“, navodi Maldini.

Imajući u vidu dosadašnja iskustva sa sličnim javnim uvidima, velika je verovatnoća da će ovaj urbanistički projekat biti usvojen, bez obzira na njegove arhitektonsko-urbanističke i pravne manjkavosti, konstatuje sagovornik „Danasa“.

Podseća da javnost ranije nije uspela da spreči slične projekte.

„Kao što nije mogla da spreči rušenje hotela ‘Jugoslavija’ radi komercijalnog bloka, niti uništenje Savskog mosta, tako će teško zaustaviti ni nameru investitora da gradi u Skadarliji. Radi se o oprobanom modelu gradnje suprotno propisima u kojem saučestvuju gradske institucije, one koje bi trebalo da sprečavaju ovakve projekte, zajedno sa privatno angažovanim arhitektima i urbanistima“, upozorava Maldini.

Dodaje da ne veruje da bi institucije koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa samostalno odobrile njihovo uništavanje, ali da u praksi u tome učestvuju i ugledni arhitekti.

„Još uvek ne verujem da bi Zavod za urbanizam Beograda samostalno izradio plan kojim se razara Skadarlija, ali činjenica je da su u uništavanju grada učestvovali i mnogi viđeniji arhitekti, čak i profesori i akademici. Kada je, na primer, biro čuvene Zahe Hadid izradio projekat na arheološki vrednoj lokaciji uz Donji Kalemegdan, a učestvovao i bečki arhitekta i akademik SANU Boris Podreka, stručna javnost je znala da investitori zloupotrebljavaju imena autoriteta da proguraju nedozvoljene projekte. Na isti način danas koriste imena profesora Arhitektonskog fakulteta, da bi dobili potvrdu sa najvišeg nivoa. Paradoksalno, isti ti autoriteti javno se zalažu za očuvanje Generalštaba ili Beogradskog sajma, dok u svom portfoliju kriju učešće u štetnim projektima. Ovo licemerje nema granice, a njegov osnovni pokretač je novac“, zaključuje Maldini.

Otimanje javnih površina 

Maldini ocenjuje da je Beograd „upao u spiralu antiurbanizma i antiarhitekture“ u kojoj učestvuju autoriteti iz struke.
„Nažalost, ovi autoriteti svoju ‘viziju’ prenose na mlade studente, a u oblasti arhitekture, gde gotovo da ne postoji stručna kritika i gde institucije ne funkcionišu, sprovode sve što je moguće – pa i ono što je protivno pravilima profesije – za novac. Zato će Beograd i dalje negovati ‘političko’ i ‘advokatsko’ planiranje, šireći projekte poput Beograda na vodi, koji nisu u javnom interesu, već isključivo za potrebe privatnih investitora. Time se građanima otimaju javne površine, kulturno-istorijske celine, i nameću modeli koji ne odražavaju njihove potrebe za dostojanstvenim životom u gradu“, zaključuje on.