Galerija Haos priređuje omaž jednom od najpoznatijih i najcenjenijih slikara iz regiona, slovenačkom slikaru Zoranu Mušiču, postavkom izložbe, koja će biti otvorena večeras, i promocijom filma.
Radovi koji će biti predstavljeni na izložbi su pozajmljeni iz Galerije Viskonti iz Ljubljane i u vlasništvu su bračnog para Vujić, zatim iz MSU iz Beograda i iz dve privatne galerije iz Beograda (Ivana Simeunović Ćelić i Milan Stašević). Izložbu će u 20 sati otvoriti Živa Škodlar Vujić, koja u svom tekstu, između ostalog, kaže: „Možemo utvrditi da je u nekim fazama, posebno u ranom, dalmatinskom ciklusu, pa i u ciklusu Nismo poslednji, Mušičeva izražajnost i snaga ispovesti upravo u grafici još izraženija i na neki način neposrednija. Budući da je bio precizan crtač, a možda i zbog napornosti i te složenosti, grafički jezik bio mu je vrlo blizak, kao virtuozna vežba na zahtevnom instrumentu. Iskušao se u svim plemenitim crno-belim tehnikama i tehnikama u boji: bakrorezu, akvatinti, suvoj igli i litografiji. Njegovom karakteru očito je jako odgovarala usredsređenost na grafičku tablu i intimnost manjeg formata; ostvario je, naime, izniman grafički opus, umetnički jedan od najzanimljivijih i najvažnijih u likovnosti poslednjih razdoblja. Značenje njegovih dela još raste i njegova je likovna baština ne samo obimom, već i snagom likovne poruke izuzetno važan deo kulturnog mozaika Evrope i u našem veku.“
Film o Mušiču će biti prikazan na otvaranju izložbe, ali i ponovo i 15. maja u 18 sati. Tom prilikom će biti upriličen i razgovor sa rediteljem Željkom Senečićem. Inače, film će ove jeseni biti prikazan na venecijanskoj Mostri u okviru dokumentarnih ostvarenja.
Zoran Antonio Mušić je rođen 1909. godine u Bukovici kod Gorice (Italija). Diplomirao je 1935. na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Nakon studija boravi u Španiji godinu dana i potom otkriva Dalmaciju i živi na Korčuli. Vraća se u Goricu, po prvi put odlazi u Veneciju i izlaže u Trstu. Od 1944. do 1945. bio je u zloglasnom koncentracijskom logoru Dahau. Ovo strašno iskustvo duboko obeležava njegovu ličnost i stvaralaštvo. Godine 1970. počinje sa poznatim ciklusom slika, crteža i grafika „Nismo poslednji“ kroz koji izražava potresne doživljaje i strahote koncentracijskog logora.
Za života učestvovao je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama. Dobitnik je značajnih nagrada, od 1981. godine je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti, a odlikovan je sa dva najveća francuska ordena (Commandeur des Arts et des Lettre i Legijom časti) i za života mu je priređena velika retrospektiva u Gran Paleu koju su otvorili predsednici Miteran i Kučan. Preminuo 2005. godine u Veneciji.
Na postavci u Haosu će biti predstavljeno oko osamdeset radova – crteža, grafika i dva ulja, a izložba će biti otvorena do 6. juna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
