Sočne mantre buke

Sačuvaj se ko može – jer, Lidija Lanč je u gradu! Mame i tate, sakrivajte svoje kćeri i sinove! Zato što će ih ova post-pank čarobnica zavesti svojim raspuklim glasom probisveta iz mračnih svratišta, gde se loče krivotvoreni rum i tetovira na živo, i objasniti im za tili čas šta je to stvarno dobar provod u kasnu noć.

A nakon njenog ‘life coach’ tretmana, oni jednostavno nikada više neće biti isti! Šalu na stranu, Lidija Lanč, njujorška antiselebriti provokatorka, koja ne posustaje uprkos godinama što su proletele od onih njenih najslavnijih ‘no wave’ trenutaka karijere, nastupila je u Klubu Doma omladine Beograda samo dan pošto nas je napustio Roki Erikson, a ona te iste noći sa publikom dočekala svoj rođendan. U jednoj raskalašnoj viziji „velike-seksi-buke“ društvo joj ovde pravi par prekaljenih muzičara iz londonskog benda Gallon Drunk, a njihova imena valjalo bi dobro upamtiti.

Gitarista DŽejms DŽonston i bubnjar Jan Vajt, ne samo da su pedigrirane rok persone današnjice, već toliko aktivno doprinose neprebrojnim dimenzijama Big Sexy Noise zvuka, da bi se nastup Lidije Lanč nakon svega, bez njih dvojice teško mogao i zamisliti.

Elementarna nepogoda njujorške nezavisne erudicije Lidije Lanč u sudaru sa egzaltiranim bluz erupcijama njenih kolaboranata na sceni, zajedno daju muljevitu zvučnu napast, koja vam apsolutno ne dozvoljava da odete. Bilo bi dabome ružno nazvati živim blatom ove fizički opipljive talase gotovo pa fri-džez nespokoja kojima vas Lidija Lanč i drugari zasipaju sve vreme. Ali, stvarno smo uživali da u njih utonemo.

Bilo da prizivaju garažnu psihodeliju The Seedsa ili mračne propovedi Lua Rida, ili nam pak dobacuju sočne mantre buke Lančove koje se uglavnom mogu svesti na to da „ljubav ne plaća kiriju“, samo sve to još malo bezobraznije – osećali smo se odlično.

Zato što ova DŽoan DŽet iz pakla donosi osećaj istinske povezanosti sa pravom muzikom, kakva je nekad bila. Danas vam je njen opasni šou sa same ivice otprilike najbliže onome što je revolucija avangardnih no wave nastojanja izazivala u ljudima kasnih 70-ih preko Atlantika, rušeći klišee svih prethodnih muzika kreativno. Tužno je ili možebiti sjajno da nam preživeli veterani još uvek mogu da drže lekciju iz rok ponašanja nakon tolikih decenija. U svakom slučaju, sadašnje incidentne dive iz raznoraznih žanrova Lidiji Lanč definitivno ne mogu ni vodu da nose.

Boraviti u istom prostoru sa Lidijom Lanč, DŽonstonom i Vajtom nešto je nalik izloženosti propelerima koji su opasno blizu da počnu da vam odsecaju isturene delove tela. Lidija Lanč pri tom izlazi pred publiku kao da poziva na tuču. NJena ženstvenost ipak izranja napolje zajedno sa lepezom kojom se hladi na izuzetno dostojanstven način. Kada zapeva, ona vas svojom oporom naracijom momentalno obori s nogu, ali i prepadne. Ipak, zadovoljni osmesi na licima njenih momaka sa kojima deli scenu svedoče o onom istom doticanju stvarnog u zvuku koje maločas opisasmo. Bilo je zabavno, opako i zaista urnebesno moćno. Živela!