Strastvena pripovest kolumbijskog nobelovca: Autobiografska knjiga „Priča o mom životu“ Gabrijela Garsije Markesa

Autobiografsko delo jedne od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti svetske književnosti, sveobuhvatno prisećanje vremena koje je ostavilo presudan trag u Markesovom životu, objavila je Akademska knjiga.

Intelektualac koji se bavio velikim problemima našeg vremena, a pre svega temama koje su uticale na njegovu domovinu i celu Latinsku Ameriku, bio je romanopisac, esejista, pripovedač i novinar, što mu je bilo prvo zanimanje i, uz film, jedno od njegovih glavnih interesovanja, o čemu svedoči njegov rad u Fondaciji za novo novinarstvo (Meksiko) i Međunarodnoj školi za film i televiziju (Kuba).

Kao najveća figura takozvanog magičnog realizma, zapravo je bio tvorac jednog od najgušćih narativnih svetova u oblasti književnosti na španskom jeziku.

Među njegovim delima ističu se romani „Sto godina samoće“, „Pukovniku nema ko da piše“, „Hronika najavljene smrti“, „Ljubav u doba kolere“ „Patrijarhova jesen“; knjige priča „Sahrana Velike mame“ I „Dvanaest hodočasničkih priča“, kao i reportaže „Priča brodolomnika“, koja je u nastavcima objavljivana u listu El Espectador, a kasnije publikovana i u formi knjige.

Markes je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1982. (pisac Pablo Neruda, govoreći na ceremoniji u Stokholmu,  proroglasio ga je „Don Kihotom našeg vremena koji je naslikao sliku kontinenta punog nemerljivog nasilja i bola“), a  2002. objavljen je prvi i poslednji deo njegove autobiografije, „Priča o mom životu“.

U ovoj strastvenoj pripovesti, kolumbijski nobelovac otelovljuje sopstvene uspomene na rano detinjstvo i mladost, tokom kojih će formirati svoj imaginarijum i kreirati poprište za neke od najznačajnijih priča i romana napisanih na španskom jeziku.

Pred čitaocima je roman o životu Gabrijela Garsije Markesa, kroz čije stranice autor polako i slojevito otkriva odjeke ličnosti i istorijskih trenutaka kojima obiluju njegova najpoznatija dela:“Sto godina samoće“, „Ljubav u doba kolere“, „Pukovniku nema ko da piše“ I „Hronika najavljene smrti“.

Ovi nesvakidašnji memoari su vodič za čitanje celokupnog opusa slavnog kolumbijskog pisca i neprikosnoveni priručnik za osvetljavanje njegovih nezaboravnih epizoda, koje sada dobijaju sasvim novu perspektivu.