Književnost: Objavljen poslednji roman Gabrijela Garsije Markesa koji je on želeo da uništi

Kad je Nobelovac Gabrijel Garsija Markes umro pre decenije za sobom je ostavio roman koji je pisao dok se borio sa demencijom.

U poslednjim danima poručio je sinovima da roman mora biti uništen.

Međutim, oni su se oglušili o očeve želje, u činu koji su sami nazvali „izdajom“ i dali da roman bude objavljen.

Knjiga Vidimo se u avgustu već je objavljena na španskom ove nedelje, a pojaviće se u knjižarama širom sveta 12. marta.

• Zašto je Horhe Luis Borhes važan četiri decenije nakon smrti
• Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok
• Čovek koji je izmišljao fantastične svetove i savetovao političare – Herbert Džordž Vels

To je kratak roman od oko 100-120 strana u zavisnosti od jezika prevoda.

Govori o Ani Magdaleni Bah, sredovečnoj ženi koja putuje sama na ostrvo svakog avgusta da bi posetila majčin grob, a tokom svakog putovanja nađe drugog ljubavnika, uprkos tome što je srećno udata više od dve decenije.

To je prvi put da je u nekom delu Garsije Markesa žena u vodećoj ulozi.

Kolumbijski pisac, koji je umro 2014. godine, bio je najpoznatiji kao pionir književnog stila nazvani magični realizam.

Napisao je knjige kao što su Ljubav u doba kolere i Sto godina samoće, prodato u 50 miliona primeraka širom sveta.

‘Za to služe deca’

Opravdavajući odluku da knjiga bude objavljena, Gonzalo, sin Garsije Markesa, rekao je za BBC Radio 4 da pri kraju njegov otac „nije bio u situaciji da procenjuje vlastito delo jer je video samo manjkavosti, ali ne i zanimljive stvari koje su bile prisutne“.

Nakon što je nedavno ponovo pročitao tekst, Gonzalo je rekao da „uopšte nije bio tako katastrofalan kao što je Gabo smatrao“ i da je to bio vredan dodatak njegovom delu jer je prikazivao njegovu novu stranu i bio je „jedinstven“.

„Definitivno nismo želeli da je uništimo“, kaže on.

„Mi smo 2022. godine uzeli jednu od verzija i pročitali je i nije bilo mnogo rasprave oko nje.

„Shvatili smo da je knjiga kompletna i da ne mora mnogo da se urednički radi na njoj.

„Nema dodataka, nema velikih promena. I zato tu nije bilo mnogo rasprave.

„Nismo razmišljali o tome ni tri sekunde – da li je to bila izdaja prema mojim roditeljima, prema željama mog oca?

„I da, odlučili smo, to je bila izdaja. Ali za to služe deca.“

On je rekao da je knjizi bilo suđeno da jednog dana bude objavljena, tako da je porodica želela da objavi verziju koju je odobrila, i čija će autorska prava biti zaštićena.

• Danilo Kiš kao „čuvar izgubljenih svetova“
• Čarls Bukovski, večni marginalac čije je delo neodvojivo od burnog života
• Teri Pračet – blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva

‘Zadatak ogromne odgovornosti’

„Najveći izazov prilikom priređivanja nezavršenog romana bila je da se oda apsolutna počast delu Gabrijela Garsije Markesu“, rekao je Kristobal Pera, urednik konačne verzije romana Vidimo se u avgustu.

„Bio je to zadatak ogromne odgovornosti. Nisam morao da dodajem ni reč, naravno“, rekao je on za BBC Mundo.

Pera je bio urednik Garsije Markesa od 2001. godine i odigrao je veliku ulogu u njegovom ohrabrivanju da završi roman.

„Napisao je prvu ruku 2004. godine. Sedam godina kasnije već je počeo da gubi pamćenje i više zapravo nije ni radio na romanu“, kaže Pera.

„Ali se posvetio tome da nastavi da ispravlja reč po reč, poneki izraz, da ih popravlja, i tu je zasijala njegova genijalnost, u tim malim izmenama.“

Pera je radio na petoj ruci koja je imala rukom zapisane beleške Garsije Markesa na marginama, sa promenama i sugestijama.“

„Morali ste samo da pratite tragove koje je ostavio da biste donosili odluku da li, na primer, obrišete neki izraz koji je bio precrtan“, kaže on.

Narativni projekat

U intervjuu koji je Gabrijel Garsija Markes dao u Madridu, javno je pročitao prvo poglavlje Vidimo se u avgustu i izjavio da piše niz kratkih romana sa opštom temom ljubavi u srednjem dobu, prisetio se urednik.

Ovaj roman je deo narativnog projekta u koji spadaju O ljubavi i drugim demonima i Sećanja na moje tužne kurve.

„Žene su veoma važne u romanima Garsije Markesa još od Sto godina samoće i u svim njegovim pričama, ali nikad nisu imale vodeću ulogu kao Ana Magdalena Bah, žena koja donosi odluku da istraži vlastitu seksualnost i slobodu.

„Zato je to roman koji njegov sin Rodrigo naziva feminističkim. Mislim da ovaj roman reorganizuje sva dela Garsije Markesa, a naročito ulogu žena u njima i zato smatram da je toliko važan.“

• Mihail Bulgakov – genijalnost utekla iz kandži morfijuma
• Problematično nasleđe Lolitine priče, 60 godina kasnije, ili kako se rodilo čudovište

Netfliksovi planovi

Kao i nova knjiga, Markesov roman Sto godina samoće iz 1967. godine se adaptira u Netfliksovu seriju na španskom jeziku.

Prema Njujork tajmsu, Markes je dobijao mnogo ponude tokom godina da se njegova knjiga adaptira u film, ali je on odbijao jer je želeo da se to uradi samo na španskom.

Ova knjiga Garsije Markesa nije prvi roman objavljen posthumno protivno željama njegovog autora:

• Pre nego što je Franc Kafka umro od tuberkuloze 1924. godine, tražio je od prijatelja Maksa Broda da spali sva njegova dela. Međutim, između 1925. i 1935. godine, Brod je objavio zbirku njegovih dela, među kojima su Proces, Zamak i Amerika.
• Autor Lolite Vladimir Nabokov je tražio od supruge da uništi njegov poslednji roman Original Laure, ako on ne doživi da ga završi. Godine 2009, 30 godina posle Nabokovljeve smrti, njegov sin je objavio nezavršeno delo, koje je bilo napisano olovkom na papirićima.
• Prema legendi, rimski pesnik Vergilije tražio da se spale svici na kojima je napisao epsku Enejidu zato što se plašio da neće uspeti da završi delo do smrti.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]