Struka i javnost zaprepašćeni izborom novog v.d. direktora MSUB 1Foto: MSUB/Saša Reljić

– Celokupnu javnost, a posebno stručnjake, vest o izboru  Viktora Kiša za v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, je zaprepastila – kaže dr istorije umetnosti Irina Subotić, odgovarajući na pitanje Danasa kako komentariše ovaj izbor.

Ona skreće pažnju da Kiš nije ni znao za konkurs za direktora MSUB.

– On kaže da nije ni znao da je bio raspisan konkurs i da ga to nije interesovalo, ali je on hrabro izneo „svoj plan“ o radu Muzeja – u kojem će da „sevaju varnice“ i da dolazi „gerilska publika“. Toliko znamo o njegovom programu i njegovim kvalifikacijama za direktora kao diplomiranog keramičara – kaže Subotić.

Ona podseća da su se na konkurs, raspisan prošle godine za direktora Muzeja, javila između ostalih, i dva ozbiljna kandidata.

– To su dr Branislav Dimitrijević i dr Zoran Erić sa besprekornim profesionalnim biografijama i osvedočenim rezultatima dosadašnjeg muzejskog rada. Međutim, obesmišljavanjem regularne procedure konkursa, Muzej savremene umetnosti je vraćen u tamne devedesete godine kada je ova izuzetno značajna ustanova unazađena i provincijalizovana suženim dometima svoje aktivnosti – ocenjuje Subotić.

Prema njenim rečima, „danas nam je Muzej savremene umetnosti, više možda nego ikada ranije, potreban kao visokokvalifikovana ustanova, koja će biti uključena u kulturni život ne samo naše sredine već i sveta i koja će dostojanstveno predstavljati vrednosti kulture“.

– Muzej  je to već decenijama i činio kada je profesionalno bio vođen, počevši od svog osnivača Miodraga B.Protića. O tome šta je sve Muzej savremene umetnosti na planu međunarodne saradnje postigao, možda najbolje svedoči knjiga Ješe Denegrija „Jedna moguća istorija moderne umetnosti– Beograd kao interenacionalna umetnička scena 1965-2006“. Ozbiljni profesionalni, muzeološki poduhvati su nas držali u tokovima svetske umetnosti i omogućavali pojavu naših stvaralaca u svetu – podseća Subotić ocenjujući da aktuelno imenovanje pokazuje nepoštovanje struke.

– Sadašnjim imenovanjem se još jednom pokazuje omalovažavanje i nepoštovanje stručnosti. Upornost da se na čelna mesta najodgovornijih ustanova kulture (i ne samo kulture !) stavljaju ljudi bez odgovarajućih kvalifikacija, dramatično zatvara naše vidike i perspektive. To je nastavak porazne prakse da se zatire najbolje što je naše društvo u XX veku stvorilo. A o onome što danas muzeji u svetu znače kao obrazovne i istraživačke ustanove, svedoče brojne studije, knjige, posebno filmovi i televizijske emisije, namenjene širokom gledalištu. Potrebno bi bilo da ih bar povremeno pogledaju oni koji odlučuju o sudbini naše kulture – zaključuje Irina Subotić.

Zoran Erić, dr istorije umetnosti i šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi u Muzeju savremene umetnosti, smatra da imenovanje potpuno novog lica za v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti predstavlja flagrantno kršenje procedure javnog konkursa za izbor rukovodilaca institucija od nacionalnog značaja.

On primećuje da je  V.D. stanje u Srbiji toliko prisutno da predstavlja način političke kontrole.

– V.D.  toliko prisutno u Srbiji, očigledno je način političke kontrole i ukidanja integriteta muzeja koji bi po Međunarodnom savetu muzeja ICOM trebalo da imaju autonomiju u društvu kao neprofitabilne institucije koje promovišu kulturnu baštinu i društvenu odgovornost, a ne da postanu eksponenti različitih političkih interesa. Odlukom da se na čelo MSUB postavi „ambasador“ Saveta za kreativne industrije, tela koje je oformila premijerka, očigledno se osvaja novi prostor za promociju platforme “Srbija stvara” i ideologije kreativnih industrija koja je dijametralno suprotna od obrazovne uloge muzeja u društvu – zaključuje Zoran Erić.

Istoričar umetnosti i kustos Novi Nebojša Milenković kaže da ovaj, baš kao, na primer, „slučaj“ političkog imenovanja Ivone Jeftić na čelo Teslinog muzeja pre neku godinu, reaktuelizuje dilemu: Šta će na kraju uopšte ostati od naših institucija?!.

Prema njegovim rečima, degradiranje institucije konkursa je i pokazatelj razgradnje države same i njenog kredibiliteta.

–  Degradiranje institucije javnog konkursa u slučaju MSUB zapravo je „školski“ primer kako država razgrađuje samu sebe i vlastiti kredibilitet. Naravno, mene mnogo više zanima kredibilitet same struke – odnosno mera spremnosti da svoje institucije gradimo i branimo. U tom smislu, konkretne poteze očekujem od nacionalnog IKOM-a i MDS-a . MSUB je isuviše važna muzejska institucija da bi se, po običaju, sve još jednom smelo svesti na par tekstova u štampi koju ova tema uopšte zanima ili nedelju-dve Fejsbuk aktivizma – zaključuje Novi Nebojša Milenković. 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.