Foto: Ivan Stojanović
Prošle nedelje u Galeriji Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu otvorena je izložba skulptura „Susret duha i volumena” vajarke Leposave Milošević Sibinović.
Izložba „Susret duha i volumena” predstavlja retrospektivu manjeg obima opusa ove renomirane umetnice koja se predstavila izborom 23 dela iz tri ciklusa „Biljne forme i kaktusi”, „Tragom struktura” i „Prizivanje dobrog glasa”, nastalih u periodu od 1977. godine do danas.
„Dinamične pojave i stalno širenje spektra izražajnih jezika, tematika, disciplina i kategorija u umetnosti 20. veka, bili su uslovljeni istorijskim prilikama u kojima je ta umetnička produkcija nastajala. Umetnici su se sve više udaljavali od prirode i tradicionalne figuralne plastike, iskakali iz konvencionalnih vajarskih okvira, približavajući se asocijativnoj i apstraktnoj skulpturi. Na taj način neminovno su otvarali nove puteve izražavanja emotivnih i psiholoških dubina formirajući kompleksan spoj prostorno-skulptorskih sa simboličko-narativnim aspekatima, udahnjujući im potpuno novo značenje i smisao”, navodi u katalogu postavke istoričarka umetnosti Katarina Babić, muzejska savetnica.
Po njenim rečima u datim okolnostima tokom osme decenije 20. veka, između Starog i Novog sveta, formirao se i likovni rukopis Leposave Milošević Sibinović.
– Skulpture su izvedene tradicionalnim vajarskim tehnikama klesanjem u belom, crnom i sivom mermeru, narandžastom oniksu, kao i livenjem u bronzi. Poetsko-sintetički izraz spoj je modernističkih i postmodernističkih shvatanja. Sibinovićeva kreće od predmetnog sveta, istovremeno praveći izvestan zaokret ka asocijativnom umetničkom izrazu. Ona prenosi svoje vizije kroz formalni jezik sa izvesnim referencama na primordijalnu umetnost, vodeći se shvatanjem da je drevna umetnost najčistija i najiskrenija forma posebno za uspostavljanje dijaloga sa najdubljim slojevima sopstvenog iskustva i podsvesti. Figuralno-asocijativna skulptura puna je skrivenih naracija, prenesenih značenja i simbola, istakla je na otvaranju izložbe Katarina Babić.
Vizuelni rečnik Sibinovićeve obiluje motivima flore i faune, organskim i geometrijskim oblicima koji prenose poruke bazirane na nematerijalnom kulturnom nasleđu srpskog i meksičkog naroda. Inspiraciju pronalazi na srpskim srednjevekovnim spomenicima, poput Petrove crkve i manastira Sopoćani, ali i u pre-hispanološkom periodu.
– Direktna asocijacija na nacionalnu kulturnu baštinu su obeležja poput krsta i lestvica koje u hrišćanskoj ikonografiji ukazuju na duhovno uspenje. U ciklkusu „Biljnih formi” dominantna je svakako tema kaktusa koji su smatrani svetim biljkama i često su imali kosmološku, ritualnu i religijsku ulogu. Kaktusi se pojavljuju u vizuelnoj umetnosti kao simboli čistote, prilagodljivosti i duhovne snage, posebno nopal kao amblem meskičkog nacionalnog identiteta, kaže Katarina Babić.
Učešće na likovnoj koloniji „Bakar” u Boru, po njoj, usmeriće pažnju Sibinovićeve na reciklažni materijal. Ciklus „Tragom struktura” donosi preoblikovanje metalnog otpada poput hladnjaka, ratarskog alata, košnica, na kojima je fokus, pre svega, na rešavanje strukturalnih i formalnih problema. Dostignuća lend arta, prevashodno u kontekstu istraživanja ekoloških tema i buđenja svesti o važnosti očuvanja životne sredine, prisutna su u delima kao što su „Molitva za Zlatibor” i „Molitva za požegaču”.
– Poštujući postulate klasičnog skulptorskog medija Leposava Milošević Sibinović stvorila je autentičan skulptorski jezik pretvarajući ruralne motive u arhetipske simbole prilagodljivosti, otpornosti i duhovnog vođstva. Umetnica podstiče posmatrača na introspekciju, na dijalog sa samim sobom i društvom u celini, na kontemplaciju o ključnim egzistencijalnim pitanjima o ljudskom poreklu, identitetu i prirodi, zaključuje Katarina Babić u katalogu izložbe.
Izložba „Susret duha i volumena” otvorena je u Galeriji Koke Jankovića do 27. maja.
Promoterka projekta „Pergament Srbija”
Leposava Lepa Milošević Sibinović rođena je u Čačku 8. oktobra 1950. Diplomirala je na vajarskom odseku Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu 1974. Na istoj je pohađala postiplomske studije 1974 – 1977. Stipendista je vlade Meksika (međunarodna kulturna saradnja Meksika i Jugoslavije) 1977-1978. Magistrirala je na vajarskom odseku Nacionalne škole likovnih umetnosti (Akademija „San Karlos”), 1980. u Gradu Meksiku.
Član je ULUPUDS-a od 1975. i ULUS-a od 1976. Studijska putovanja: Francuska, Meksiko, Portoriko, Kolumbija, Venecuela, Haiti, Dominikanska Republika, Sjedinjene Američke Države, Italija, Mađarska, Makedonija, Bugarska. Živela je i profesionalno se bavila umetnošću u Meksiku 1977 – 1982. Živi i radi u Beogradu od 1983. godine.
Bavi se skulpturom, slikarstvom, autorskim projektima i različitim vidovima predstavljanja umetnosti u zemlji i svetu. Izlagala je na 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na oko 500 kolektivnih izložbi u Srbiji, Meksiku, SAD, Francuskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Argentini, Urugvaju, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Sloveniji, Rusiji.
Autorka je i promoterka višegodišnjeg međunarodnog projekta „Pergament Srbija – knjiga umetnika pergament koncertina”. Dela joj se nalaze u kolekcijama brojnih galerija i muzeja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
