Foto: Ivan Stojanović
U Galeriji Legata Nikole Koke Jankovića koja radi pri Narodnom muzeju Šumadije u Kragujevcu, prošle nedelje otvorena je izložba „Nevidljivi šaptači” vajara i akademika Save Halugina.
Izložbu su otvorili, svojom besedom, akademik Miloš Đuran, predsednika Centra za naučno-istraživački rad odeljenja SANU i Univerziteta u Kragujevcu, i sam autor Sava Halugin.
Kragujevačkoj publici autor Halugin predstavlja se svojim skulpturama, autentičnim vajarskim ostvarenjima izvedenim u bronzi nastalim u periodu od 1986. do 2019. godine, ali i crtežima i slikama u digitalnom formatu na hologramskoj prezentaciji, realizovanoj uz tehničku pomoć Univerziteta u Kragujevcu.
– Tokom šest decenija dugog stvaralaštva svoje likovne vizije Sava Halugin izrazio je kroz tradicionalne likovne medije – skulpturu, sliku i crtež. Budući da je vajar po vokaciji, ne iznenađuje da je u svom umetničkom opusu primat dao skulpturi, bilo da je reč o monumentalnim javnim spomenicima ili delima galerijskog formata. Uporedo sa svojom plastikom umetnik je izlagao svoje crteže i slike, ističe muzejski savetnik Katarina Babić, istoričarka umetnosti i autorka izložbe.
Po njenim rečima Haluginovi crteži nastali kao priprema za izvođenje trodimenzionalnih oblika, vremenom su prerasli u autentično, samostalno umetničko delo.
– Izvedeni transparentnim, ali i gustim nanosima boja, lišeni su linearnosti i otkrivaju autorov nepogrešiv osećaj za volumen. Haluginov slikarski opus nadovezuje se na crtački, s tim što boje nanešene pastuoznim i energičnim potezima postaju još intenzivnije. Svoje ideje u punoj plastici realizovao je u materijalima najpogodnijim za dočaravanje impresija iz realnog sveta – reminiscencijama na proživljeno iskustvo i sopstveno sećanje, kaže ona.
Ruralni motivi, pre svega prizori sa reke, kao i antropomorfni i zoomorfni motivi dominiraju na Haluginovim delima. Autor nije odstupio od stava da su neizostavne determinante vajarskog dela materijal, masa i prostor.
– Vremenom apstrahovane forme, zaobljene i uglačane mase u prostoru, prerastaju u asocijativne matrice, ekspresivno modelovane plastične vizije. Vajar se postepeno sve više okretao slobodnijem izrazu, samim tim i izražajnijim materijalima poput gline, bronze i poliuretanske smole, zaključuje Katarina Babić.
Prve dve decenije Haluginovog stvaralaštva obeležene su asocijativnim, gotovo apstraktnim pristupom. Minimalističke forme izvedene mahom u granitu i mermeru, svedene su na čist znak, gotovo praoblik kakav se susreće u arhaičnoj umetnosti.
Za prelomnu tačku u Haluginovom opusu može se smatrati 1988. godine i samostalna izložba u galeriji Kulturnog centra Beograd.
– Od tog trenutka, umetnik se gotovo potpuno okrenuo bronzi kao najizražajnijem i najpodesnijem materijalu za stvaranje ekspresivnih formalnih rešenja. On polazi od figuracije, redukuje formu, svodi je na znak, i uvodi je u sferu asocijativnog. Ne retko njegova figuralna plastika poprima vid groteskne, zoomorfne figuracije. Haluginova dela uvlače posmatrača u sopstveni imaginarni svet, podstičući ga da na sebi svojsten način reflektuje sopstvene vizije i iskustva, podseća autorka izložbe.
Sem što je autorka izložbe, Katarina Babić je uz Vladimira Markovića i autor inkluzivnog dela projekta koji je realizovan uz podršku Grada Kragujevca.
– Galerija Nikole Koke Jankovića punu pažnju usmerava ka zadovoljavanju kulturnih potreba osoba sa različitim tipovima invaliditeta konstantno unapređujući već uspostavljene modele kulturne inkluzije, što predstavlja svojevrstan izazov u našoj sredini, ali direktno korespondira sa savremenim muzeološkim praksama širom sveta, napominje ona.
Slepim i slabovidim osobama omogućeno je da se nesmetano kreću u izložbenom prostoru koristeći taktilne staze i markere, informacije o umetničkim delima dostupne su im putem legendi sa opisom na Brajevom pismu, i konačno oni imaju priliku da neposrednim dodirom dođu do jednog novog taktilnog iskustva i estetskog doživljaja umetničkog dela u Galeriji Legata akademika Nikole Koke Jankovića.
Za gluve i nagluve osobe u ovom prostoru obezbeđena je podrška putem multimedijalne prezentacije na tabletima sa tekstovima prevedenim na znakovni jezik.
Izložbu akademika Save Halugina u Legatu Nikole Koke Jankovića kragujevačka publika može da pogleda do 28. septembra.
Susret akademika u Kikindi
Sava Halugin (77) rođen je u Novom Kneževcu. Diplomirao je na odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole u Novom Sadu 1968. godine. Nakon toga, upisao se na vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na kome je diplomirao u klasi profesora Jovana Kratohvila 1972. godine.
Na istom fakultetu stekao je zvanje magistra likovne umetnosti – vajarstva, 1978. godine.
Status slobodnog umetnika imao je u periodu od 1980. do 1994. godine, kada je počeo da predaje na Pedagoškoj akademiji u Subotici na predmetu Metodika likovnog vaspitanja sa praktičnom nastavom.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2018. godine.
Boravio je na studijskim putovanjima u Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Španiji i Rumuniji.
U periodu od 1969. do 2023.godine izlagao je na 68 samostalnih i preko 280 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Haluginova dela nalaze se u brojnim muzejskim, privatnim zbirkama i javnim prostorima. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja.
Učesnik je brojnih likovnih kolonija među kojima su „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu; „Di Svilato” u Svilajncu; „Bakar” u Boru; „Ostrožac” u Bihaću; Kolonija akvarela u Ečkoj; „Na putevima Save Šumanovića” u Šidu; Likovna kolonija u Cazinu; „Akvarel na Tisi” u Senti, kao i „Terra” u Kikindi gde se susreo sa svojim kolegom Nikolom Kokom Jankovićem.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
