Foto: Beoinfo

Od 11. do 20. oktobra, u okviru ovogodišnjeg festivala održaće se osam koncerata na Kolarcu, u Skupštini grada i Etnografskom muzeju, uz obeležavanje dva jubileja – 80 godina od osnivanja FMU i četvrt veka rada Kamernog orkestra Gudači svetog Đorđa, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, koja je osnivač i pokrovitelj Bemusa.

Ove godine održavanje ove manifestacije međunarodnog značaja prate problemi zbog nedovoljnog budžeta za kompletan planirani program. Nataša Ilić, direktor Centra beogradskih festivala, koji četvrti put organizuje BEMUS, izjavila je juče da je ovogodišnje izdanje ovog festivala „malo u zapećku predstojećeg, 50. BEMUSA“, za koji je obećala da će biti „izvan svih očekivanja“.

Sa tradicijom dugom pet vekova, Državni akademski hor Glinka, koji je ruski car Ivan Treći Veliki osnovao 1479. kao „Carsko pevačko sveštenstvo“, na otvaranju Bemusa izvešće dela duhovne i svetovne muzike. Njime će dirigovati maestro Vladislav Černušenko, kome ovaj hor duguje savremenu obnovu, započetu 1974. njegovim dolaskom na čelo Glinke. Dirigent Černušenko, čiji su učitelji i profesori bili čuveni ruski horski pedagozi Paladij Bogdanov, Ilja Musin, Jevgenij Mravinski i Nikolaj Rabinovič, ima status narodnog umetnika Rusije. Glinka  danas neguje repertoar na kome su remek-dela ruske i evropske klasične muzike, sovjetskih i savremenih ruskih kompozitora, kao i zaboravljenu rusku muziku baštinu.

Na ovogodišnjem BEMUS-u gostuju i dva mlada ruska umetnika takođe sa svetskom reputacijom – pijanista Aleksandara Sinčuk, koji će 16. oktobra na Kolarcu održati recital, i violinista Jurij Revič, koji će 20. oktobra sa Simfonijskim orkestrom RTS pod upravom Bojana Suđića zatvoriti 49. Beogradske muzičke svečanosti.

Prva nagrada na Međunarodnom konkursu Rahmanjinov i debi u Karnegi holu 2009. od Aleksandra Sinčuka stvorili su svetsku zvezdu. On je za svoje drugo gostovanje na Bemusu odabrao klasičan repertoar – Mocartova, Betovenova i dela Čajkovskog i Rahmanjinova. U razgovoru sa novinarima juče je rekao da se trudi da na „svakom koncertu svira dela autora različitih epoha, ali da kao Rus uvek svira kompozicije Čajkovskog i Rahmanjinova, čija je muzika njegov zaštitni znak“. 

Jedan od koncerata kojim Gudači Svetog Đorđa obeležavaju 25. rođendan održaće na BEMUS-u 14. oktobra na Kolarcu. Sa njima gostuje  jedan od ranijih članova orkestra Jožef Žiga, zamenik koncert majstora Državnog orkestra Braunšvajga u Nemačkoj. Oni će izvesti dela Johana Sebastijana Baha, Đuzepea Tartinija, Arkanđela Korelija i Otorinoa Respigija.

FMU će 80 godina rada proslaviti na Bemusu  sa dva koncerta – 15. oktobra u Skupštini grada, gde nastupaju najuspešniji studenti, i 17. oktobra u Etnografskom muzeju u kome će se predstaviti Katedra za etnomuzikologiju. Na Bemusu ove godine gostuje i violista svetskog glasa Dejan Mlađenović, koji će 13. oktobra u Skupštini grada Beograda svirati dela Johana Sebastijana Baha, dok na Kolarcu 19. oktobra nastupaju španski sopran Nurija Rial i miljenik beogradske publike gitarista Edin Karamazov. Na njihovom programu su: sefardske pesme i kompozicije Granadosa, Bariosa i De Falje.

Zatvaranje Bemusa, osim gostovanja Jurija Reviča, kog je 2015. Betovenov centar u Beču proglasio za najbolje mladog umetnika na planeti, što je potvrđeno i Međunarodnom nagradom za klasičnu muziku, značajno je i zbog svetske premijere „Matematičkog sna“ za simfonijski orkestar mladog srpskog kompozitora Dajana Jovičina. Reč je o porudžbini Bemusa koja je, kako je Jovičin objasnio novinarima, dobila naziv po skulpturi jednog američkog umetnika. On je rekao da njega „odnos matematike i muzike – racionalnog i iracionalnog zanima kao proces posmatran kroz različite svetove“. Osim „Matematičnog sna“, na programu završnog koncerta ovogodišnjeg Bemusa su i dela Nikola Paganinija i Sergeja Prokofjeva.

Bis u Crkvi Svetog Marka 

Prema izveštajima sa biletarnica, najveće interesovanje publike vlada za nastup Hora Glinka. Zbog toga će gosti iz Rusije održati još jedan koncert u Beogradu – 12. oktobra u Crkvi Svetog Marka, najavljeno je iz CEBEF-a. Na programu duhovne muzike biće dela cara Ivana Groznog, monaha Hristofora, Sviridova, Stevana Mokranjca, Česnokova, Arhangelskog i Kosolapova. Ulaz je slobodan, predviđeno je da publika stoji.