Tajni sastojak predstave je strah

Ova predstava budžetski pripada prethodnoj kalendarskoj godini, podsetila je upravnica Malog pozorišta Anja Suša na konferenciji povodom premijere, u kojoj su se na sceni za mladu publiku postavljali literarni i dramski klasici, pa su tako izvedeni „Dečaci Pavlove ulice“, Pirandelovih „Šest lica“, Vedekindovo „Buđenje proleća“. I ovaj klasik dat je u „ravni očiju“ mlade publike, istakla je Suša, a univerzalna pitanja postavljena su na jeziku i u ikonografiji koju oni mogu da percipiraju, razumeju i koja ih se tiče.

„Ričard Treći“ je najizvođeniji Šekspirov tekst, a krajem pretprošlog veka bio je toliko popularan da se izvodio i u pozorištima za decu, pa su ga čak igrala i deca za decu“, rekao je reditelj obrazlažući kako je došao na ideju da radi baš ovaj tekst. On je i jedan od najobimnijih Šekspirovih tekstova čije bi integralno izvođenje trajalo čak pet sati. Ričard Treći došao je na vlast kada je Engleska ostala bez kralja u burnim vremenima Stogodišnjeg rata. Ipak, sticaj okolnost nije jedino što ga je učinilo zlikovcem. On je to odabrao da bude, ubijajući čak i decu svojih protivnika. Analogiju sa Ričardovim vremenom reditelj Tomić i dramaturg Maša Stokić videli su ne samo u nasilju, već i u kontekstu koji mu prethodi i u savremenom svetu a to je takođe gotovo neprekidna istorija ratova u 20. veku. Istorijska hronika kakav je „Ričard Treći“ radikalno je skraćena, ali nije banalizovana i dobijen je interesantan surogat, dodala je Maša Stokić. Ona je nastanak teksta objasnila kao „divajzing“, proces u kome tekst nastaje u zajedništvu dramaturga, reditelja, glumaca u toku samog rada na predstavi.

Predstavu je Tomić postavio kao triptih u kome svaki deo ima svoj vizuelni ključ, stil igre i završenu fabulu. Ta tri dela zapravo su tri čovekova doba – detinjstvo u kome se naslućuju začeci ekstremnog ponašanja kakvo je i ono u Šekspirovom tekstu, dok verbalna ispoljavanja negde podsećaju, a negde su rečena direktno njegovim jezikom; mladićstvo u kome se ogleda sva punoća i iscrpnost mane nagoveštene u detinjstvu, i kraj života u kome se vidi da je sve ono da tada posejano toliko obuzelo junake da ih je razorilo. Upravo posledice pomenutog nasilja i zla ono su čime se bavi ova predstava. „Ričardu je svuda mesto samo ne na toboganu“, objasnio je Tomić naslov predstave rekavši da je on i provokacija i sarkazam koja upućuje na to da ljudi često svojevoljno biraju zlo. „Tajni sastojak“ „Ričarda na toboganu“ je, dodao je on, ono što se ne vidi u predstavi a to je strah. Zato je ova predstava i svojevrsni egzorcizam uz pomoć koga se gledaoci oslobađaju sopstvenog straha.

Sedam likova, esencijalnih za dramu, igra sedam glumaca. Milutin Milošević u ulozi Ričarda Trećeg istakao je oholost i ćudljivu stranu ovog lika u kome ima i mnogo elemenata deteta. Rekavši da će, baš kao i predstava sama, ovaj lik nastaviti da se uobličava u interakciji sa publikom, Milošević je dodao da se samo nada da će ga odigrati onako kako ga je odsanjao. U predstavi igraju i: Miloš Anđelković, Dimitrije Ilić, Ivan Tomić, Jovo Maksić, Aleksandra Anđelković i Marijana Vićentijević-Badovinac. Scenograf je Tomić a kostimograf je Jelena Perišić. Prva repriza „Ričarda na toboganu“ je 14. marta.