Talasi slobode i neslobode ne prestaju da se izmenjuju u polju Ninove nagrade 1Foto: BETA/MILOS MISKOV/MO) ( sa prošlogodišnje dodele)

Saši Iliću, dobitniku 66. Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas“ u izdanju Orfelina i ediciji Noć republike, uručeno je sinoć ovo priznanje u Jugoslovenskoj kinoteci, a Aleksandru Obradoviću, uzbunjivaču iz Krušika, Ninova nagrada Ličnost godine. Saši Iliću nagradu je uručio je Teofil Pančić, predsednik žirija.

– Sada bi ja nešto trebalo da kažem, a budući da se podigla ovolika buka, oko ovog žirija i nagrade, spremio sam elaborat od 30 strana i sada ću čitati – našalio se Saša Ilić a zatim nastavio svoje obraćanje u ozbiljnom tonu.

– „Svi se pisci romana slažu uglavnom kada je reč o svetu u kome živimo“, piše Crnjanski u „Romanu o Londonu“. To je kažu, neka vrsta velike i čudnovate pozornice na kojoj svaki jedno vreme igra svoju ulogu. A mnogo pre Crnjanskog, na izvoru takve predstave o životu dubrovački komediograf iz renesanse Marin Držić govorio je o teatru mundi, u kome se smenjuju ljudi nahvao i ljudi nazbilj. Uvek je ljudi nahvao bilo više, dodaje Držić, ali iako vode bitku može se lako prepoznati koji su jedni a koji su drugi. Jedni su pravi a drugi su nahvao i ostaće potištenjaci vazda – kazao je Ilić, dodajući da slična situacija vlada i međi piscima.

– I među piscima romana, složićete se, ima onih nahvao i onih nazbilj što se može prepoznati i u dugoj istoriji Ninove nagrade koju danas primam – rekao je Ilić dodajući da je o tome mnogo puta pisao i da je čak jedanput s tim u vezi postavio zadatak iz trigonometrije kako bi utvrdio šta se s tom nagradom događalo tokom šest decenija.

– Vi, svakako, dragi prijatelji literature, vrlo dobro znate da se trigonometrija bavi izračunavanjem zakonitosti u odnosima elemenata trougla – u ovom slučaju između pisaca nahvao i onih nazbilj i sve to u odnosu na Žiri Ninove nagrade koji je bio aktuelan u datom trenutku. I, kao što kaže Držić, uvek je onih nahvao bilo više, ali je zato čitalačka publika znala ko su oni nazbilj.

On je primetio da u polju Ninove nagrade postoje dva osnovna talasa koji su neizmenično slabili i jačali u zavisnosti od trigonometrijskih funkcija različitih elemenata.

– Ja bih ta dva talasa nazvao talasom slobode i talasom neslobode književnosti u jednom društvu – istakao je Ilić, pa nastavio – Ovoga puta, ukazaću na samo dve referentne tačke, zapravo na dvoje autora nazbilj, koji su unevši u ovo polje svoja dela, pa prema tome i svoje biografije, sve gene svojih lektira prouzrokovali kvantne skokove čije sinusoide osećamo i danas u čitalačkoj interpretativnoj zajednici i to ne samo u Beogradu i Zagrebu, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj, ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego u čitavoj Evropi i svetu. Reč je o Dubravki Ugrešić i Danilu Kišu, čija su dela ovoj nagradi donela mnogo više nego što su oni od nje dobili – rekao je Ilić, podsetivši na hajke kroz koje su to dvoje ljudi prošli. Uprkos svemu, „talas slobode je ostao na trajnoj frekvenciji koja dopire do naših dana“.

– Uvek je bilo više pisaca onih nahvao nego onih nazbilj opomenuo bi nas Držić danas kada bi mogao da nas čuje i u tome nema ničeg spornog ali čitalačka publika je uvek umela da ih prepozna. Talasi slobode i neslobode ne prestaju da se izmenjuju u polju Ninove nagrade koja zbog toga može da se pohvali svojom, kako bi to rekao Bekim Fehmiu, pišući o svom životu, tek ponekad blistavom i uglavnom strašnom istorijom. Zbog toga danas, dragi prijatelji literature, u simboličkom smislu, s vama i svima onima koji su ovom trenutku prepoznali dar slobode želim da podelim samo ono blistavo. Ono strašno zadržaću za sebe. Jer pravo trigonometrijsko istraživanje tek treba da počne – konstatovao je Ilić. Na kraju on se zahvalio jedinoj osobi koja je u njega verovala i bila mu podrška, a to je ćerka Nađa i poručio svim prijateljima „Vive La Liberte!“

Marija Nenezić, jedna od članica žirija, koja je zajedno sa Teofilom Pančićem, Ivanom Milenkovićem, Marjanom Čakarevićem i Brankom Kukićem ocenjivala više od 200 naslova, koliko ih je bilo prijavljeno na konkurs ovog književnog priznanja podsetila je na reči Ive Andrića: „Pisati, bar za mene, đavolski je posao“, kazala je Nenezić, dodajući da u ovu ovu tvrdnju nobelovca nema razloga da ne verujemo.

„Šta god inspirisalo čoveka koji piše na taj stvaralački čin, jasno je da je to proces koji ima tok, uspone i padove a da je pisac samo čovek koji živi u svetu, okružen konfliktima“, kazala je Nenezić, dodajući da je upravo okruženje iskušenje, đavolja zamka i izazov piscu, a delo koje napiše i pošalje među nas, odgovor tom izazovnom svetu.

„Roman ‘Pas i kontrabas’ upravo je literarni odgovor na savremene zamke opstanku“, istakla je Nenezić. A te zamke su, kako je navela, rat, nasilje, zatvoren, represivni institucionalni aparat, poigravanje idejom slobode i identiteta, ideološka uslovljenost i onda kada se čini da smo se svake ideologije oslobodili i da je na sceni samo misao o profitu…

„Nasuprot tim zamkama, opstaje pojedinac i opstaju pojedinci, junaci romana, muzičar Filip Isaković, dr Mark Julius, njegov otac Dezider Julius i majka Flavijana, ratni veterani, koji u svom identitetskom biću nose još jedino traumu kao sećanje na krvavi građanski rat“, rekla je Nenezić. Prema njenoj oceni, Ilićev roman iako ispričan u prvom licu jednine, predstavlja „polifonu strukturu, saglasje više glasova te je pripovedna perspektiva otvorena, dinamična, a njena uverljivost vodi čitaoca kroz uzbudljiv lavirint događaja i stanja.“

„Ta stanja često su ekvivalent splinu. Osećanje tegobnosti i mučnine prati Filipa Isakovića, umetnika koji je gonjen ratnom traumom izgubio svoj muzički instrument, kontrabas, za njega deo organske celine bića, kao što je i umetnost deo celine sveta. Kada ona nestane, ostane samo nelagoda i sećanje na taj gubitak, ali, važno je reći, da upravo početak potrage za izgubljenim znači početak borbe. Ona se na stranicama romana ‘Pas i kontrabas’ neprekidno odvija kroz dominantnu idejnu ravan, misao o inverziji, jednom naopako postavljenom svetu. Bolnica u Kovinu u romanu je savršen topos i metafora za taj ‘s uma sišavši svet’. Zdravi su zatvoreni, bolesni i nasilni, slobodni, izvan zidina. Prostor bolnice postaje jedini potencijal otpora i zapravo jedina zdrava misao“, rekla je Nenezić.

Na kraju svoje besede ona je opet podsetila na Andrićeve reči o mukotrpnom procesu pisanja, osvrnuvši se upravo na složenu strukturu romana „Pas i kontrabas“.

„Nije jednostavno postaviti tako složenu romanesknu strukturu, savladati sve te junake, izboriti se sa obiljem građe koja navire iz stvarnosti i preobraziti je u umetnički tekst. Đavolski je to težak posao. Đavolski je teško, takođe, izboriti se sa recepcijom jednog dela, kada ono bude ‘bačeno u svet’ i izloženo pogledu javnosti. No, pisac s tim više nema ništa. Kakva god očekivanja imali od književnosti, koliko god joj pripisivali misionarsku ulogu u menjanju društva i sveta, autentična umetnost ipak nema ambicioznu i oholu ideju da jače, brže i bolje od svih drugih humanih i humanističkih disciplina odmah menja stvari. Umetnost literature je, kako reče Kafka, ‘sekira koja razbija zaleđeno more u nama’ i kada u tome uspe, a roman ‘Pas i kontrabas’ je to uspeo, pokreće najpre mini-revolucije u biću pojedinca. Kada se to desi, put je već otvoren ka daljinama u budućnost“, zaključila je Marija Nenezić.

Priznanje za ličnost godine dodeljena je uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću, a priznanje je obrazložio Ćulibrk

Ćulibrk je rekao da nikada lakše nije bilo uređivati NIN i da mu je zadovoljstvo to da čini, jer je toliko događaja o kojima drugi neće da pričaju i pišu.

Falilo bi nam još pedesetak strana da napišemo sve što bismo želeli, dodao je Ćulibrk.

U oktobru nisam ni znao ko je, niti zbog čega bi bio ličnost godine. Saznali smo prvo da je zatvoren, onda smo mu saznali ime, objavili ime i tada smo saznali šta je čovek spreman da uradi da bi istina izašla na videlo, rekao je Ćulibrk.

Obradović je primio priznanje i zahvalio se nedeljniku NIN i posebno novinaru Vuku Cvijiću.

Krušik je neodbranjiva afera ove vlasti koja pokušava da sakrije istinu od javnosti, tvrdi Obradović i dodaje da je ta fabrika oružja plen vlasti, kao što im je plen i cela država.

Oteli su državu, eutanizovali istinu i odavde ohrabrujem i druge građane koji imaju gram baruta hrabrosti i inata, rekao je Obradović.

On je podržao i televiziju N1, koja, kako je ocenio, pet godina objektivno i profesionalno infrmiše javnost i kojoj zahvaljuje za sve što su učinili za njega.

Jučerašnjem događaju prisustvovalo je mnogo poznatih ličnosti iz javnog i kulturnog života grada. Između ostalih viđeni su: Dragoljub Mićunović, Zoran Živković, Goran Marković, Filip David, Dragan Velikić, Dušan Petričić Sonja Biserko, Danica Popović, Miodrag Majić, Biljana Stojković i mnogi drugi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Talasi slobode i neslobode ne prestaju da se izmenjuju u polju Ninove nagrade”

  1. Srecan rodjendan! Samo nastavite istim tempom! Bravo za NIN, za književni žiri, za sve hrabre novinare! Želim vam da tiraž raste ali da vi ostanete isti

  2. Malo je neuljudno da čovek sam sebe hvali i naziva nosiocem principa slobode. O tome bi valjda trebalo da sude drugi. Znam jednog koji se stalno samohvališe i predstavlja kao najuspešniji delatnik u istoriji naše zemlje i naroda, a ne verujem da će mu i narod i istorija to dati za pravo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.