Večita borba i saradnja. Ko je jači? Jenjavanju debate o predubokom zakoračenju Amerikanaca u socijalizam (jasno je, ništa od toga), ali Godar, levičar ne od juče, nastavlja sa angažmanom, sada u „Filmskom socijalizmu“, naravno estetski mistifikujući svoju filozofsko-političku semantiku, kontrapunktirajući sliku, ton i tekst, dok gledaoca drži u stanju egzaltiranog dešifrovanja disonanci između pojmova umetnosti, novca, ljubavi, profita, Nemaca, Jevreja i Palestinaca, Rusa, Amerikanaca, crnaca i belaca.
Drugi avangardista, Džulijan Šnabel, čija likovna karijera je upravo predstavljena retrospektivnom izložbom u Torontu, uozbiljuje se u „Miralu“ zahvatanjem tekuće palestinsko-izraelske realnosti, sa četiri ženska lika grubo isprepletena u razuđenoj naraciji, među kojima dominira Hiam Abas, koja je osnovala čuveno sirotište-školu u Jerusalimu za stotine pa hiljade palestinskih siročića. Obična režija, poštujući realnost, tek povremeno je uznemiravana Šnabelovim kao napadima likovnog transa kad kamera naglo krene da poliva po sceni.
Avangardizam Milča Mančevskog u „Majkama“, ovde jedinog balkanskog predstavnika, najsličnije prvencu „Pre kiše“, ogleda se u postmodernističkoj narativnoj strukturi, koja sada udružuje tri priče, različite do granice nespojivosti, i po formatu i po stilu. Najjače tu deluje emocija koju Mančevski ugrađuje u velelepni makedonski pejzaž i likove, naročito u drugoj priči o napuštenom selu sa samo dvoje starih stanovnika. Neko će ostati zapitan nad nesrazmerom među pričama, gde je prva kratka (o skopskoj deci i manijaku) a poslednja (o čuvenom slučaju serijskog ubice iz provincije) dugačka kao film za sebe, što je nesumnjivo samo deo osobenog koncepta u kome se Milčo oslanja na realnost kao svog glavnog scenaristu… Naročito je pak neobično dejstvo „Unutrašnjih poslova“ Čarlsa Fergusona, najortodoksnijeg dokumentarca, koji, iako bez trunke stilskog za pamćenje, (za razliku od prethodnika) hronološki priča priču o američkom ekonomskom krahu, pobuđujući intenzivnu identifikaciju putem puke realnosti i vrlo gadne ideje gledaočeve o kažnjavanju glavnih aktera krize, ideje kakve nisu baš za javno iznošenje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
