U srži migracija je profit: Aleksandar Denić, predstavnik Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji 1Foto: Nebojsa Babić

Posle 30 godina, vratio sam se izlagačkoj umetnosti, jer sam slikar po profesiji, ali sam iz tog sveta, gde mi se nije posebno dopadla atmosfera, pobegao u svet filma i pozorišta, izjavio je FoNetu predstavnik Srbije na 60. Bijenalu u Veneciji, Aleksandar Denić.

Kada sam napunio 60 godina, pomislio sam da možda ne bi bilo loše da se vratim malo u taj svet vizuelne umetnosti i evo vratio sam se, tako da sam jako zadovoljan što je moj rad izložen u paviljonu Srbije u Veneciji, kaže Aleksandar Denić.

Tema ovogodišnjeg bijenala je „Stranci svuda“, a radove su u nacionalnim paviljonima izložili predstavnici 88 zemalja.

Denićeva postavka, koja je u petak zvanično otvorena u paviljonu Srbije, nosi naziv „Kolonijalna izložba“.

„Tema mi je fenomenalno legla. Što više ulaziš u igru putovanja, onda se svuda osećaš kao kod kuće, ali samim tim i kao stranac. Tako da se ja neki put i kod kuće osećam kao stranac, u Beogradu“, objašnjava Denić, jedan od najpoznatitjih domaćih scenografa koji je karijeru izgradio i širom Evrope.

On objašnjava da je u srži migracija tuđi profit, koji boji kontekst svakog čoveka.

„Odem u restoran u Beogradu i vidim u lancu koji je čuven po ćevapima da kažu kako su konačno uveli vegetarijanske ćevape. Pa, kako da se ne osećaš kao stranac, ako ideš na ćevape, a oni ti nude vegetarijanske ćevape“, ilustrovao je Denić.

U tome je poenta ove priče, kontekst je perspektiva malog čoveka, običnog, normalnog čoveka, stanovnika Evrope, bez političke podele, nego prosto geografski. Mi smo svi tu u Evropi i mi smo upravo kolonizovani, ubačeni smo u taj ceo mehanizam gde je samo profit najbitnija stavka“, ukazuje Denić.

Migracije su kroz istoriju civilizacije donosile progres, razmenu dobara i kulture, a danas postoji rezeva prema ljudima koji odnekud dolaze. Otuda je, kako je objasnio Denić, njegov pristup blago ironijsk, što se vidi u njegovoj venecijanskoj postavci.

„Neki kriminalci zarađuju na tim mučenim ljudima koje prevoze lažnim brodovima, pa se oni podave, drugi zarađuju na nekom materijalu koji preprodaju, na silnim šatorima ili koliko samo košta da se neka zemlja ogradi gvozdenom žicom, milijarde opet neko zarađuje. Opet imaju svi benefit od migracija“, naglašava Denić.

Njegovo umetničko angažovanje nastavlja se već sledeće nedelje u Berliner ansamblu, a zatim u Parizu.

„Spremam i novi izlagački projekat. Nadam se da će biti viđen i u Beogradu, uvek je najlepše kad ljudi vide nešto tvoje kod kuće“, zaključuje Denić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari