Zagreb-Beograd-via-Sarajevo
foto Nebojsa Babic– Ljudi iz JDP-a su mi rekli da su veoma srećni što imaju živog pisca, mada ja vrlo dobro znam ko su ovde živi pisci – Andrić i Crnjanski. Ja sam samo pokušala neke njihove motive da sačuvam za sadašnjost – kazala je dramaturškinja Jelica Zupanc prilikom najave premijere predstave „Zagreb – Beograd via Sarajevo“, rađene po njenom delu, a u režiji Gorčina Stojanovića.
Premijera se igra u nedelju, 21. novembra, na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, od 20 časova, a predstava ujedno obeležava i 60 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću.
Zupanc je dramu napisala 1992. godine kada su nam, kako je rekla, nad glavom visili mnogi zahtevi.
Njoj lično kao piscu svečani zahtev je bio obeležavanje 100 godina od rođenja Ive Andrića, međutim drugi zahtev joj je kvario sve planove.
Taj zahtev je bio „zagrliti one mladiće koji odlaze u rat ili odlaze iz zemlje“, jer se Jugoslavija raspadala.
– Spas sam našla u Ivi Andriću. Pokušala sam da vidim kako je jedan mladić živeo i razmišljao kada se ta Jugoslavija sastavljala. Bila je ista euforija i u sastavljanju i u raspadu. Andrić je u to vreme pisao o stogodišnjici svog omiljenog pesnika Volta Vitmana. Pogledao je fotografiju i video jednog divnog čoveka, razdraganog, vedrog, otvorene košulje, zasukanih rukava i shvatio da je dobrota najvažnija. Da se treba izdići iznad svih nedaća i neprilika. I da ne treba nikako podleći dnevnom besu istorije. Tada je još to odlučio, imao je samo 26 godina – kazala je Zupanc.
Prema njenim rečima, takođe je shvatio da bi najzanimljivije bilo da otkrije mehanizme nastanka cikličnih raspada, sastava, cikličnih rasula i euforija.
Shvatio je da su življenje i stvaranje neodvojivi, i tome se posvetio.
I to ju je, kako je rekla, spasilo.
Za Andrića je dodala da se posvetio putovanju, jer je bio jako nestrpljiv da što pre dođe u Beograd, posle stvaranja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kako bi dobio posao jer je imao siromašnu majku koju je trebalo izdržavati.
– Putovao je za Beograd, ali nisu zajedno putovali Crnjanski i Andrić, ja sam pokušala da strpam u taj kupe još jednog mladog buntovnika, koji je nasuprot Andriću, do kraja života, ispoljavao to što je ratovao na drugoj strani. Do kraja života ga je to mučilo. Tu se stvorilo jedno divno kreativno suparništvo, velika ljubav i prijateljstvo – kazala je Zupanc i dodala da je na taj način, kako joj se čini, uspela da zagrli i njih dvojicu i sve one mladiće koji su nestajali iz zemlje bilo po frontovima, rovovima, ili negde po tuđini.
Jedno što nije uspela da zamisli jeste to kako je Crnjanski primio vest o dodeli Nobelove nagrade Andriću, koja je bila objavljena 26. oktobra 1961. na rođendan Crnjanskog.
– To je za mene i dalje velika tajna. Iskreno i duboko verujem da je bio srećan – rekla je Zupanc.
Ona se nada da će predstava u kojoj igraju mladi ljudi uspeti da dočara publici pomenute motive, muke i probleme, nedaće i neprilike kroz koje su prolazili Andrić i Crnjanski.
Kao i to da će mladošću, emocijama i energijom da prevaziđu današnje probleme, teškoće, neprilike i nedaće i da će da se izdignu iznad dnevnog besa istorije.
Reditelj Gorčin Stojanović je naveo dva razloga za ovaj komad, prvi – to što je pre određenog broja godina gledao televizijski film/dramu Miloša Radovića po ovom tekstu.
– Za mene je to jedan izvanredan komad televizije, meni najlepši i najdraži. Kada smo rešili da vidimo šta ćemo sa činjenicom da je Andrić, koji je ovde u JDP-u, u pozorišnom savetu, proveo 10 godina, to mi je sinulo. Ono što je duboko istinito u dramskom smislu u komadu je ono čime smo se mi bavili, ti motivi. Jedina je nevolja što se 30 godina kasnije, pedeset, sto… krećemo u krugu istih tema, motiva, misli, ideja, rasprava… Kao što je Jelica rekla, nadam se da će se ova devojka i ovi momci ovde zaista izdići iznad – kazao je Stojanović, primetivši da njegova generacija to nije uspela.
Prema njegovim rečima, kada bi imao odgovore na pomenute teme i motive, ne bi postavljao ovaj komad već pisao kolumne.
– Pošto nemam, mi se iz dana u dan sa velikim zadovoljstvom, sa ogromnom radošću suočavamo sa tim temama, motivima, pitanjima, dilemama, nedoumicama i pošto se bavimo umetnošću, imamo privilegiju da u tim nedoumicama uživamo – istakao je Stojanović.
Glumac Aleksej Bjelogrlić, koji u predstavi igra Ivu Andrića, kazao je da je njemu kao mladom glumcu satisfakcija to što ovo pozorište neguje vrednosti dvojice velikih ljudi, srpskih, ali i jugoslovenskih pisaca, i neguje vrednosti jedne zemlje koje više nema.
O tome, kako kaže, govore u ovoj predstavi, opravdavajući naziv njihovog pozorišta.
U predstavi igraju i: Miodrag Dragičević, Marko Janketić, Nebojša Milovanović, Nikolina Vujević i Joakim Tasić.
Kostimografkinja je Lana Cvijanović, scenograf Gorčin Stojanović, kompozitorka songova Anja Đorđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
