Zamke na Ostrvu ljubavi: Komad „Bogojavljenska noć ili kako vam drago“ Vilijama Šekspira u minhenskom Folksteatru

U tom ljubavnom trouglu po klasičnom principu the comedie of errors, ni Orsino ni Olivija ne slute da je Viola zapravo žena.

Ton komedije koja je pisana između 1600. i 1602. je veseo, komičan, melodramatičan.

Opušteni ton i karnevalistički duh temeljno prožimaju ovu komediju.

Ilirija je u Šekspirovoj literarnoj predstavi ostrvo na kome svi samo o ljubavi razmišljaju, i njom gotovo svi omađijani.

Ali kada svi samo na ljubav misle, može se pretpostaviti, šta će iz toga proizići.

Ljubavi, kao što rekosmo, nema granica.

Svako je sa svakim u nekakvom odnosu.

Ovde vlada požuda i zavođenje, ljubavna groznica trese sve i svakoga, da bi se na kraju svakome izjalovilo ono što je na početku želeo.

Režiser i intendant Folksteatra u Minhenu, Kristijan Štikl je režiser ove Šekspirove romantične komedije.

Ilirija je u njegovoj viziji Love Island, ostrvo ljubavi na kome su ”samozaljubljeni tipovi kao iz nekakvog Dating-Reality-Show” zapaža Kristina Desel, kritičarka Zidojče cajtunga.

Ova komedija zabune je proslavljanje dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije obeležavaju praznična veselja.

U ovoj karnevalistički intoniranoj komediji literarni junaci opijeni slobodom i ljubavlju ne primećuju ili ne žele da primete očigledno.

Tu je po načelu dramaturgije vodvilja na delu splitanje i ukrštanje originalnog teksta sa sonetima i fragmentima drugih Šekspirovih komedija.

Alegorija je jednoznačna – ovo je komedija o otkrivanju nas samih, više no drugih, unekoliko preispitivanje sopstvenog identiteta ili kao što to veli nemački prevodilac Avgust Vilhelm Šlegel: ”ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca”.

Ovo ostrvo je neka vrsta šifre za festival ljubavi koja sa našim svetom nema gotovo ničega zajedničkog.

Možda u ovom grmu leži zec, rekli bismo.

Šekspir je zapravo ovim plotom intendirao dvostruki smisao komedije: sukob dva sveta – starog i novog odnosno sukob romantičarskog i realističnog sveta.

To je unekoliko borba za život i smrt, koja je u ovoj inscenaciji gotovo sasvim izostavljena.

Ovde zabuna dominira, te dualistički princip romantičnog i realističnog, osvetljenja i senčenja, gotovo da i ne postoji.

Štikl je konsekventan u dramaturškoj tehnici ”Comedie of Errors”.

Mnogi od problema zabuna u Šekspirovom delu Bogojavljenska noć su rezultat iskrivljenog pola, a mnogi od njih uključuju prerušavanje (maskiranje) i prevaru u ovom ili onom obliku.

Viola u ”Bogojavljenskoj noći” je najjasniji primer za to, jer njena ljubav prema Orsinu mora biti neprepoznatljiva sve dok se privid ne zameni stvarnošću.

Orsino će uzeti Violu za ženu, a Olivija i Sebastijan će postati ljubavni par.

Ulogu Orsina je igrao Jan Meno Jirgens, Violu/Cezarija Henrijete Nagel, Sebastijana Ravad Rajpot, Oliviju, Liv Štapelfeld, Malvolija Stefen Link.

Scenograf i kostimograf je bio Štefan Hagenajer.

U jednu reč ova inscenacija je bila vatromet lucidnih dosetki zadivljujuće razigranog ansambla Folksteatra u Minhenu.

Ovo je još jedna u nizu ekscelentnih režija harizmatičnog Kristijana Štikla, čiji je ugovor intendanta ovog pozorišta Ministarstvo za kulturu Bavarske nedavno produžilo do 2030. godine