Željko Hubač za Danas: Sudbina Dijane Hrke nije zainteresovala novinare RTS-a, a trebalo im je nekoliko koraka, i zrno profesionalnosti i ljudskosti

Podsećanja radi, sinoć je glumac Marko Grabež, u ime mnogobrojnih umetnika, ispred zgrade u Takovskoj ulici, u vreme Dnevnika 2, pročitao novinarima saopštenje koje su poslali javnom servisu, ali ga on nije emitovao niti su dobili bilo kakav odgovor.

„Štrajk glađu Dijane Hrke, koja već godinu dana traži pravdu za poginulog sina ispod nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, događa se na 100 metara od javnog servisa svih građana Srbije, ali on o tome ne izveštava. RTS – naše pravo da znamo sve, sada znamo i šta ćemo uraditi?“, istaknuto je, između ostalog, u tekstu glumaca i radnika u kulturi.

Prema rečima Hubača, ta krilatica koja i zakonski obavezuje javni servis da mora da omogući svim građanima „pravo da znaju sve“, zvuči cinično.

– I to ne samo zbog neprofesionalnosti urednika Informativnog programa, već i zbog „rečite šutnje“ brojnih zaposlenih, od kojih su neki sinoć pognutih glava, bez imalo radoznalosti zbog brojnosti skupa ne baš javnosti tako nepoznatih ljudi, ćutke praznili službeni parking u Takovskoj. Nisu imali hrabrost čak ni da ostanu u svojim automobilima tokom skupa i da barem na taj način pokažu nekakvu solidarnost.

Čast izuzecima, ali to zatvaranje očiju većine uposlenika u RTS-u pred jednim od mnogih poziva na profesionalnu i ljudsku savest je problem koji će jednoga dana morati da se rešava – ističe Hubač, navodeći i primer nacionalnog teatra.

– Među okupljenima ispred službenog ulaza sinoć su bili i upošljenici Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je više od mesec dana zatvoreno iz političkih razloga, bez validne i na zakonu zasnovane odluke. Niko od tih umetnika za svo to vreme izgnanstva iz zgrade nacionalnog teatra nije imao priliku da u programu RTS-a iznese dokaze o ovim tvrdnjama.

I to, baš kao i mnogo važnija stvar, a to je sudbina Dijane Hrke, nije zainteresovalo nijednog novinara RTS-a da uradi bilo kakav prilog, a došli smo im ispred vrata kuće – trebalo im je samo malo napora, nekolko koraka i zrno profesionalnosti i ljudskosti.

– Dakle, mi javni servis nemamo. Imamo servis jedne političke oligarhije, ogrezle u korupciji i kriminalu, koja da apsurd bude veći, glumi nezadovoljstvo izveštavanjem RTS-a. Loše pozorište, loših glumaca – ističe Željko Hubač.

Među okupljenima u Takovskoj ulici sinoć su bili Miodrag Tabački, Branka Katić, Bojan Vuletić, Tanja Mandić Rigonat, Jelena Mijović, Tamara Dragičević, Ivan Mihailović, Paulina Manov, Goran Jevtić, Lena Bogdanović, Hana Selimović, Bojan Dimitrijević, Jelena Stupjanin, Nina Nešković, Slaven Došlo, Andrija Milošević, Aleksandra Tomić, Katarina Marković…, i drugi brojni kulturni radnici.

Posle saopštenja koje je pročitao Marko Grabež, i uz poruku „Dijana nije sama. Njena borba je simbol borbe svakog čoveka koji traži dostojanstvo i istinu“, oni su se uputili ka šatoru Dijane Hrke na uglu Takovske, i lično joj izrazili reči divljenja i podrške.