Zlatne godine #48: Razgovor o pločama grupa Pink Floyd i Jefferson Airplane

Ploče ključnih albuma psihodeličnog roka donose Žikica Simić i Dragan Ambrozić, a ulaz je slobodan.

Pink Floyd – “The Piper at the Gates of Dawn” (1967)

Album od koga počinje evropski psihodelični rok. Kad je obećavajuća londonska grupa Pink Floyd snimila svoj debi, malo ko je očekivao da će on dospeti među prvih deset na engleskoj top listi, pre svega zbog izrazito eksperimentalnog pristupa.

Bila je to prva naznaka da su se vremena promenila. Novi umetnički pristup rok muzici nazvan “psihodelični rok” ustoličen je ovim remek delom, čije pesme najvećim delom potpisuje Sid Baret.

Činjenica da je Baret ubrzo zatim polako skliznuo u ludilo i otišao iz grupe, samo je dogradila legendu o jednoj od najčudesnijih ploča svih vremena – ploči koja je definisala evropski pristup rokenrol tradiciji, kao nešto stilski i sadržajno sasvim drugačije od američkog.

Pink Floyd su nakon toga izrasli u jedan od najkomercijalnijih mainstream bendova svih vremena, a Baret je nastavio da živi u svom svetu vila i vilenjaka, da se više nikad ne vrati.

Jefferson Airplane – “Surrealistic Pillow” (1967)

Album od koga počinje američki psihodelični rok. Kad je obećavajuća grupa iz San Franciska pod imenom Jefferson Airplane snimila svoj debi, malo ko je očekivao da će on dospeti među prvih deset na američkoj top listi, pre svega zbog angažovanog i izrazito nekonvencionalnog pristupa.

Bila je to prva naznaka da su se vremena promenila. Novi umetnički pristup rok muzici nazvan “psihodelični rok” ustoličen je ovim remek delom, čije pesme najvećim delom potpisuju Pol Kantner, Grejs Slik i Marti Balin.

Njihove autorske različitosti ovde su ujedinjene u otkriću novog zvuka, koji duguje rok i folk tradiciji, ali ide korak dalje u budućnost.

Najbolja ploča jedna od ključnih grupa koje su definisale “zlatne godine” rok kulture.

Ciklusom razgovora pod imenom ZLATNE GODINE želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka.

Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima.

Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.