Bogdan Bogdanović: Uz rame Praji i Kići 1Foto: Starsport

Ostaće gorčina i gomila pitanja posle neuspeha košarkaša Srbije na Svetskom prvenstvu u Kini.

Tek peto mesto za selekciju koja je figurirala za jednog od najvećih kandidata za osvajanje medalje, i to one najsjajnije, svakako je neuspeh čije će razmere biti spoznate u narednih godinu dana kroz kvalifikacioni olimpijski turnir za Tokio početkom narednog leta…

U čitavom tom sivilu u Kini Bogdan Bogdanović isprofilisao se kao možda i najbolji bek-šuter na Mundobasketu. Svrstavanjem srpskog asa u idealnu petorku, sa priznanjem najboljeg šutera Svetskog prvenstva, Bogdanović je “prisvojio” epitete koje u istoriji naše košarke zaslužuju retki poput Dražena Dalipagića i Dragana Kićanovića.

Bogdan je postao treći reprezentativac u istoriji naše košarke koji je Mundobasket završio kao najbolji strelac takmičenja.

Bogdanović može poslužiti mladim sportistima kao model igrača koji je do karijere vrhunskog košarkaša došao težim putem. Bogdan nije od samih početaka bio na radaru najboljih srpskih klubova i najuticajnijih menadžera.

Karijeru je gradio postepeno, dokazujući se faktički do juniorskih dana, prvo u ŠKK Zvezdara, a potpom u Žitku, malo poznatom klubu široj javnosti, u kome je 2010. najavio nesvakidašnji talenat. Naime, na završnom turniru juniorske lige Žitko je osvojio treće mesto, a mladi Bogdan je protiv Partizana, Hemofarma i FMP zbirno ubacio 99 poena.

Iako je iste godine nastupao za FMP na završnom turniru Evrolige (postigao pobedonosni koš u polufinalu protiv Unikahe) karijeru je nastavio u Partizanu gde je u prve dve sezone, pod vođstvom Vlade Jovanovića, uglavnom utakmice pratio sa tribina. Pričalo se tada da je profesionalne obaveze shvatao neozbiljno, da je previše bio zaljubljen u NBA.

Duško Vujošević brzo mu je usadio izuzetne radne navike i Bogdan je rapidnim napretkom počeo da na pravilan način koristi specifične fizičke predispozicije (snažan rameni pojas, dugačak raspon ruku i neverovatna snaga u zglobu desne-šuterske ruke).

Zaigrao je izuzetno kvalitetno, po prvi put postao nosilac igre, što je uspešno izneo na plećima. Nedugo zatim usledio je prelazak u Fenerbahče, a sam transfer predstavljao je i kamen spoticanja između Vujoševića i Predraga Danilovića, koji je u to vreme bio predsednik Partizana.

Pod nadzorom Željka Obradovića Bogdan je još više oplemenio igru i 2017. odlučio da debituje u Sakramento Kingsima. Sve vreme za sjajne partije dobijao je i brojna individualna priznanja, dok su mu najdraže bile osvojene titule sa Patizanom i posebno Fenerbahčeom 2017. kada je postao šampion Evrope.

U dresu reprezentacije Srbije debitovao je kod Dude Ivkovića 2013. i faktički od 2014. i dolaska Aleksandra Đorđevića postao jedan od najvažnijih protagonista osvajanja tri srebra na Mundobasketu iste godine, Olimpijskim igrama 2016. i Evropskom prvenstvu 2017.

Rođen je 18. avgusta 1992. u Beogradu, ima mlađu sestru, a roditelji su mu poreklom iz Crne Gore.

* Tekst koji je prvobitno objavljen na sajtu i u štampanom izdanju u utorak 17. septembra tehničkom greškom je bio skraćen za nekoliko rečenica. Objavljujemo sada integralni tekst i izvinjavamo se svim čitaocima.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Bogdan Bogdanović: Uz rame Praji i Kići”

  1. Redovno pratim Danas, ali posle ovakvog pristrasnog teksta, potpisanog N.M., ostaje mi samo N1.

  2. Au čoveče, koji si ti novinar, pa bolji tekst o Bogdanu bi napisao Čović ili Neša Ilić i pored 123 koša koja im je dao u finalu.
    U Partizanu grejao klupu i davio ga Vujošević hahahahaha.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.