Da li ste čuli za „pravilo 11 minuta“? Može značajno da smanji rizik od srčanog i moždanog udara

Istraživački tim iz Australije, Čilea i Brazila analizirao je podatke više od 53.000 odraslih. Tokom osmogodišnjeg perioda praćenja, zabeleženo je više od 2.000 ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanih ili moždanih udara. Naučnici su koristili podatke sa nosivih uređaja kao što su pametni satovi, kao i informacije o samoprijavljenim prehrambenim navikama učesnika, piše Index.hr.

Postepene promene za zdravije srce

Rezultati pokazuju da konkretni, mali koraci donose merljive koristi. Na primer, samo 11 minuta više sna svake noći, dodatnih 4,5 minuta brzog hodanja dnevno ili povećanje unosa povrća za 50 grama povezano je sa smanjenjem rizika od srčanog i moždanog udara za 10 procenata. Prema istraživačima, ove promene je lakše napraviti i održati na duži rok nego drastične promene načina života.

Dr Nikolas Kemel, glavni autor studije sa Univerziteta u Sidneju, objasnio je značaj nalaza. „Pokazali smo da kombinacija malih promena u nekoliko oblasti našeg života može imati iznenađujuće veliki pozitivan efekat na kardiovaskularno zdravlje. Ovo su veoma ohrabrujuće vesti jer je za većinu ljudi verovatno lakše napraviti i održati na duži rok nekoliko malih, kombinovanih promena nego pokušati napraviti veliku promenu u samo jednoj navici“, rekao je on.

„Čak i skromne promene u vašoj dnevnoj rutini verovatno će doneti koristi vašem srcu i krvnim sudovima i stvoriti priliku za dalje promene na duži rok. Ohrabrio bih ljude da ne zanemaruju važnost jedne ili dve male promene u svojoj dnevnoj rutini, bez obzira koliko male izgledaju“, dodao je dr Kemel.

Optimalna kombinacija za najbolje rezultate

Stručnjaci naglašavaju da je ključ kombinovanje različitih navika. Iako svaka promena sama po sebi ima ograničen efekat, njihova zajednička primena može značajno smanjiti kardiovaskularni rizik.

Studija je takođe utvrdila koji je optimalni obrazac ponašanja: spavanje između osam i devet sati dnevno, najmanje 42 minuta umerene ili energične fizičke aktivnosti i uravnotežena ishrana. Takva kombinacija navika može smanjiti rizik od srčanog udara i sličnih događaja za čak 57 procenata u poređenju sa ljudima čije su navike najmanje zdrave.

Preporučene aktivnosti uključuju brzo hodanje, vožnju bicikla ili plivanje, dok ishrana bogata povrćem pomaže u poboljšanju opšteg zdravlja. Autori studije naglašavaju da uvođenje malih, postepenih promena može olakšati dugoročno usvajanje zdravijih navika jer većina ljudi lakše prihvata mala prilagođavanja nego radikalne promene. Takav pristup može biti posebno koristan u situacijama kada užurban tempo života otežava velike promene.