Tri jednostavne promene mogu smanjiti rizik od srčanog udara i moždanog udara

Istraživači sa Univerziteta u Sidneju želeli su da provere kako kombinacija ovih navika utiče na kardiovaskularno zdravlje, odnosno na rizik od srčanog udara, nakon što je prethodna istraživanja povezala svaku od njih pojedinačno sa boljim zdravljem srca.

Analiza je obuhvatila 53.242 učesnika prosečne starosti 63 godine.

Podaci su pokazali da svakodnevno:

11 minuta dužeg sna,
dodatnih 4,5 minuta umerenih do intenzivnih fizičkih aktivnosti,
i dodatna četvrtina šolje povrća

— može smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema (srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija) za oko 10 odsto tokom osam godina.

Iako studija ne dokazuje direktnu uzročnost, podaci pokazuju pozitivnu povezanost između ovih navika i nižeg ukupnog rizika – još jedan dokaz da zdraviji život može početi sa malim, ali konkretnim promenama.

„Pokazali smo da kombinovanje malih promena u nekoliko oblasti života može imati iznenađujuće veliki pozitivan efekat na zdravlje srca“, kaže nutricionista Nikolas Komel sa Univerziteta u Sidneju.

„Ovo je ohrabrujuća vest jer je za većinu ljudi realnije i održivije uvesti nekoliko malih promena nego pokušavati drastične promene u samo jednoj navici.“

Podaci su prikupljani pomoću nosivih uređaja (za praćenje sna i aktivnosti) i upitnika (za ishranu). Istraživači su uzeli u obzir i druge faktore rizika, uključujući starost, pol, pušenje i navike u konzumiranju alkohola.

Šta znači optimalna kombinacija navika?

Za najbolje rezultate, kombinacija bi uključivala:

8–9 sati sna po noći
42 minuta ili više umerenih do intenzivnih fizičkih aktivnosti dnevno (brza šetnja, penjanje stepenicama, nošenje torbi)
uravnoteženu ishranu sa više voća, povrća, ribe i integralnih žitarica, i manje prerađenog mesa i zaslađenih pića

Ova kombinacija povezana je sa smanjenjem rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih problema za čak 57 odsto u periodu od osam godina, u poređenju sa najmanje zdravim profilom u studiji.

Autori studije ističu i međusobnu povezanost navika: bolje vežbanje može značiti i bolji san, a poboljšanja u ishrani i fizičkoj aktivnosti međusobno se podržavaju.

„Planiramo da razvijemo digitalne alate koji će pomoći ljudima da uvedu pozitivne životne promene i stvore dugoročne zdrave navike“, kaže epidemiolog Emanuel Stamatakis, glavni autor studije. „Cilj je da alati budu jednostavni za upotrebu i da pomognu ljudima da prevaziđu prepreke u svakodnevnim rutinama.“

Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a stručnjaci stalno otkrivaju nove faktore rizika. Mala, ostvariva poboljšanja u svakodnevnim navikama mogu imati značajan uticaj na smanjenje rizika i dugoročno očuvanje zdravlja srca.

„Čak i male promene u dnevnoj rutini mogu imati koristi za srce, a istovremeno otvaraju vrata za dodatne zdrave navike u budućnosti“, zaključuje Koemel.

„Ne potcenjujte značaj jedne ili dve male promene u vašoj svakodnevici, koliko god se one činile beznačajnim.“, prenosi Science Alert.