Srbija neće morati zbog Amerike da menja odnos sa Rusijom, ali to neće biti slučaj kada je reč o Kini“: Kakve će biti posledice strateškog dijaloga sa SAD?

Sagovornici N1 ocenjuju da je to najveći iskorak u odnosima dve zemlje u poslednjim decenijama, ali upozoravaju da će novo partnerstvo doneti i nova očekivanja, posebno u oblasti energetike, bezbednosti i odnosa prema Kini.

Potpisivanjem niza dokumenata u Vašingtonu bi danas zvanično trebalo da otpočne strateški dijalog Sjedinjenih Američkih Država i Srbije.

Kao mogućnost, najavljen je još prošle godine – ovaj dijalog bi trebalo da donese takozvanu „novu eru“ u odnosima dve zemlje, oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.

Iz Stejt departmenta za N1, međutim, nisu odgovorili na pitanja o tome šta će biti u fokusu dijaloga, kao i da li će biti reči o situaciji sa NIS-om.

Predsednik Pupin inicijative Vuk Velebit ocenio je da je reč o „velikoj stvari“ i da prvi put u istoriji imamo odnose Srbije i Amerike koji su definisani na strateškom nivou.

„Svi koji su upućeni u to kako stvari funkcionišu u Vašingtonu znaju koliko je teško da dobijete pažnju uopšte, i mislim da Srbija ovim dobija rezervisanu stolicu u Vašingtonu. To je veliki iskorak u odnosima“, navodi Velebit.

Kaže da je strateški dijalog zvanično spoljnopolitičko sredstvo Sjedinjenih Američkih Država, kao i da Amerika ima strateške dijaloge sa brojnim zemljama koje prepoznaje kao svoje partnere.

„I Srbija prvi put otvara ovakav dijalog sa Amerikom, što će omogućiti ne samo više američkih investicija, već i da srpska i američka strana redovno, kontinuirano razgovaraju o temama o kojima se dogovaraju svake godine. Očekujem da će prve teme koje će se naći na stolu biti energetika, bezbednost i ekonomska saradnja, zato što su to i bile teme koje su bile u fokusu odnosa Srbije i Amerike tokom poslednjih nekoliko godina“, smatra naš sagovornik.

Ocenjuje i da je dobro da Vašington ulaže više energije i političkog kapitala u izgradnju odnosa sa Beogradom, a isto tako da Beograd razume da je potrebno da više radi sa Amerikom, jer je, kako kaže, na kraju dana Amerika ključni faktor kada je reč o našem regionu.

„Ovo ne treba da nas obeshrabri da približavanje sa Amerikom znači odustajanje od Evrope. Mislim da su to paralelni koloseci, i da je ovakvo produbljivanje odnosa sa Amerikom u interesu Srbije zato što će Srbija na taj način uvek imati pristup donosiocima odluka u Vašingtonu, što nije uvek bio slučaj poslednjih decenija“, objašnjava.

„Dobra stvar za Srbiju“

Novinarka Jovana Đurović koja godinama izveštava iz Vašingtona kaže da je za otpočinjanje strateškog dijaloga sa SAD za Srbiju dobra stvar, prvenstveno jer će dobiti pristup donosiocima odluka u Vašingtonu, što apsolutno nije lako, pogotovo ne u ovoj drugoj Trampovoj administraciji.

Navodi i da su naznake ka tome da će doći do ovoga mogle da se vide još tokom Bajdenove administracije, kada je Srbija potpisala sa Amerikom sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike.

Koji su interesi Srbije, a koji SAD?

Velebit navodi da, kada je reč o Srbiji, postoji nekoliko interesa, političkih i ekonomskih.

„Kada je reč o političkim interesima, to znači da će Srbija imati partnera u Vašingtonu sa kojim će moći da razgovara, i ovaj strateški dijalog će ostati nešto, bez obzira koja je vlast u Americi ili Srbiji. To znači da će Srbija na taj način, kada je reč, recimo, o zaštiti ljudskih i religijskih prava Srba na Kosovu, ili kada je reč o nekim drugim osetljivim političkim pitanjima, imati Ameriku sa kojom ćemo moći direktno da razgovaramo“, objašnjava Velebit.

Kada je reč o energetici, kaže, tu je interes Srbije da radi dalje na energetskoj diversifikaciji.

„Videli smo da će Amerika ući u energetski sektor Srbije, najverovatnije kroz izgradnju hidroelektrane Đerdap 3. U planu su još neki drugi projekti i mislim da je u interesu Srbije da što više se energetski diversifikuje. Videli smo od početka rata u Ukrajini koliko je loša odluka bila da se oslonimo samo na Rusiju i da budemo u potpunosti zavisni od nje“, objašnjava.

Kada je reč o strateškom dijalogu, još jedna bitna tema je, navodi, bezbednost i odbrana, zato što znamo da je jedan od glavnih američkih interesa u regionu upravo – stabilnost.

„I Amerika želi da vidi Srbiju kao garanta te stabilnosti i da Srbija bude predvidiv partner. Ove godine je Srbija prvi put imala vojnu vežbu sa NATO, Srbija više nema vojne vežbe sa Rusijom. Promenila se percepcija Srbije u smislu kakva je naša pozicija u regionu“, dodaje.

Kaže i da Amerika više nade polaže u Srbiju i da ovaj strateški dijalog jeste potvrda toga da želi da ima Srbiju kao svog partnera, ali da će sa druge strane to značiti i da će Srbija na neki način morati da redefiniše svoje odnose prema nekim drugim partnerima, iako Trampova administracija neće postavljati nikakve ultimatume.

Kada je reč o američkim interesima u regionu, naglašava, tu je svakako i energetska diversifikacija, i zato će energetika biti možda najvažnija tema u okviru strateškog dijaloga.

Novinarka Đurović kaže da ne veruje da će Srbija zbog ovoga morati da redefiniše svoje odnose sa Rusijom, ali da to neće biti slučaj kada je reč o Kini, jer je upravo tu zemlju Trampova administracija označila kao glavnog neprijatelja.