Đedović Handanović: Strateško partnerstvo sa SAD jača energetsku bezbednost Srbije

„Strateško partnerstvo Srbije i SAD u oblasti energetike otvara prostor za nove investicije, razvoj infrastrukture i jačanje energetske bezbednosti“, rekla je ona.

Govoreći o saradnji sa SAD, navela da je projekat izgradnje hidroelektrane Đerdap 3 jedan od najvažnijih u okviru međudržavnog Sporazuma o strateškoj saradnji u energetskom sektoru, ali da partnerstvo obuhvata i razvoj gasne infrastrukture, geotermalnih izvora energije, kao i tehničku saradnju u razmatranju mogućnosti za razvoj nuklearnog programa.

„Energetika će biti jedan važan segment strateškog dijaloga sa SAD, u smislu jačanja regionalne energetske bezbednosti i naših veza sa američkim partnerima. Postoji veliki prostor da učvrstimo saradnju sa američkim kompanijama koje imaju znanje, iskustvo i tehnologiju da pomognu u razvoju naše energetske infrastrukture“, istakla je Đedović Handanović.

Navela je da je javni poziv za kompanije zainteresovane za učešće u projektu Đerdap 3 završen, i da je u toku evaluacija šest pristiglih prijava, nakon čega će biti poznato koje će kompanije ući u drugu fazu pregovora.

Komentarišući posetu Bukureštu, Đedović Handanović je rekla da je potpisivanjem memoranduma o saradnji napravljen značajan pomak u realizaciji projekta Đerdap 3, koji bi mogao da postane najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi.

Prema njenim rečima, Srbija i Rumunija su u prethodne dve i po godine intenzivno razmenjivale analize i scenarije razvoja projekta, dok su političke promene u Rumuniji uticale na dinamiku razgovora.

„Potpisali smo sporazum o saradnji na razmeni informacija radi realizacije projekta Đerdap 3. To je važan korak ka izgradnji postrojenja koje ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi i da obezbedi dodatnu energetsku sigurnost za Srbiju“, kazala je Đedović Handanović.

Kako je dodala, predstoji usvajanje prethodne studije opravdanosti, izrada generalnog projekta, strateške procene uticaja na životnu sredinu i konačne studije opravdanosti, nakon čega bi počela priprema tehničke dokumentacije za izgradnju.

Govoreći o Naftnoj industriji Srbije (NIS), Đedović Handanović je podsetila da se Srbija već 18 meseci suočava sa posledicama američkih sankcija prema većinskim ruskim vlasnicima NIS-a i naglasila da je najvažniji cilj države očuvanje sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta.

„Očekujem razumevanje američkih partnera za našu situaciju i potrebu da rafinerija nastavi da radi, posebno u uslovima rasta cena sirove nafte i nestabilnosti na svetskom tržištu“, rekla je ministarka.

Istakla je da Srbija istovremeno prati razgovore o mogućem dogovoru mađarskog MOL-a i većinskih ruskih vlasnika NIS-a, ali da ishod tih pregovora, kao i eventualno odobrenje američke administracije, ne zavise od Beograda.

„Naš deo posla smo završili kada je reč o potencijalnoj saradnji sa MOL-om. Nastavićemo da jačamo robne rezerve, pratimo snabdevenost tržišta i donosimo odluke koje će obezbediti stabilnost. Na odnose SAD i Rusije ne možemo da utičemo, ali možemo da čuvamo našu poziciju i dobre odnose sa obe strane“, rekla je Đedović Handanović.