Foto M.Pudar/Danas
Šta spaja Srbiju sa hiljadama kilometara udaljenom Indonezijom? Iz te države je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe državnog giganta Elektroprivrede Srbije (EPS).
A kupovina uglja iz indonežanskih rudnika je, pored ostalog, išla preko posredničke kineske firme, koja je pod kontrolom vlade u Pekingu.
Elektroprivreda Srbije je firmi „Shenhua (Shen Hua) International Trading“, registrovanoj u Hong Kongu, platila oko 460 miliona evra za nabavku uglja iz Indonezije, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovaj novac je toj firmi isplaćen između 2022. i 2025. godine.
Ali, detalji posla ostaju nepoznati.
Ugovori srpske Elektroprivrede nisu dostupni javnosti, niti su te dve firme odgovorile na pitanja o detaljima poslovnog aranžmana.
Iako nastavlja nabavku uglja iz Indonezije, EPS za RSE kaže da „trenutno nema“ ugovor sa kompanijom „Shenhua International Trading“.
„EPS ima veoma uspešnu saradnju sa kompanijama iz svih delova sveta, i jako dobru saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine“, navode u odgovoru.
Elektroprivreda, međutim, ne odgovara sa kojim firmama sada sarađuje kako bi ugalj iz daleke Indonezije stigao u Srbiju i zašto je u proteklim godinama kao jednog od partnera za uvoz birala kinesku državnu firmu.
„Politika i energetika su vrlo tesno povezane u današnjem svetu“, ocenjuje za RSE profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.
Poslovi Beograda i Pekinga u sektoru energetike deo su šire saradnje dve države, koju njihovi lideri opisuju kao „čelično prijateljstvo“.
Srpska Elektroprivreda je sa kineskim firmama do sada imala nekoliko investicija, među kojima se izdvaja izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu.
Zašto Indonezija?
Sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 800 miliona tona, Indonezija je jedan od najvećih proizvođača uglja u svetu.
Najveći uvoznici indonežanskog uglja su ključne ekonomije Azije: Kina, Indija, Japan.
A od 2022, u drastično manjim količinama u odnosu na azijske države, uvozi ga i Srbija – pokazuju finansijski izveštaji EPS-a, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
I EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za nadzor rada ove državne kompanije, u odgovoru za RSE ističu da se uvozni ugalj koristi za „unapređenje kvaliteta“ domaćeg uglja, čiji kvalitet iz godine u godinu opada.
Odnosno, kažu da se za proizvodnju struje u termoelektranama uvozni ugalj „meša“ sa domaćim – jer ima znatno veću kalorijsku vrednost i sadrži minimalne količine sumpora i pepela, pa samim tim manje i zagađuje okolinu.
„Obezbeđeni ugalj na tržištu iz Indonezije se upravo koristi za navedenu namenu“, kažu u EPS-u.
EPS ocenjuje i da je „energetska nestabilnost na globalnom tržištu“ nametnula potrebu da diverzifikuju izvore energenata.
Iako ne otkrivaju ko su im poslovni partneri u poslovima nabavke uglja, naglašavaju da zakone „strogo poštuju“, a da su postupci transparentni.
Prema njihovim podacima, EPS je prošle godine sam proizveo oko 95 odsto uglja utrošenog u termoelektranama, dok je oko pet odsto bilo iz uvoza.
Ceo tekst pročitajte na portalu Radio Slobodna Evropa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
