„Zašto se zadužujemo za 500 miliona evra kad imamo pet milijardi na računu“: Novi dug za finansiranje vojske ili paketa pomoći građanima?

Samo nekoliko meseci nakon velike emisije obveznica preko kojih se Srbija zadužila za nove tri milijarde evra, sada su emitovane nove obveznice, ali malo drugačije.

Naime, one nisu bile na javnoj aukciji, već su unapred dogovorene i država se zadužila kroz direktan dogovor sa investitorom, odnosno kupcem obveznica, za dodatnih 500 miliona evra.

Ova vest došla je prilično iznenada, jer je na sajtu Uprave za javni dug ranije objavljeno da Srbija ne planira nove emisije obveznica u trećem kvartalu ove godine. Za sada nije poznato ko je kupio ove obveznice, a Ministarstvo finansija naglasilo je da je privatni plasman odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima.

Novo zaduživanje, kako piše u Službenom glasniku, poslužiće za finansiranje kapitalnih rashoda države u oblasti tekućeg programa modernizacije vojske, uključujući nabavku vojne opreme i povezanih tehnologija.

Kamata iznosi 4,75 odsto, dok je prinos 5,013 odsto, a rok dospeća je šest godina. To znači da je, kao i u aprilu, država i ovog puta obveznice prodala ispod nominalne vrednosti. Kupci su ih kupili po ceni od 98,666 odsto nominalne vrednosti, odnosno za svakih 100 evra duga investitori su platili 98,666 evra.

Iako investitor nije dao 500 miliona, on će ipak svake godine dobijati kamatu kao da je dao pun iznos. Ta kamata će na godišnjem nivou iznositi 23,75 miliona evra, pa puta šest godina, dobija se ukupna kamata od 142,5 miliona evra.

To znači da će Srbija ukupno vratiti 642,5 miliona evra.

Simptomatično, ovo novo i iznenadno zaduživanje poklopilo se sa najavama o paketu državne pomoći građanima, koja bi trebalo da bude isplaćena u narednim mesecima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je novčanu pomoć svim punoletnim građanima, pa su u javnosti krenule spekulacije da li je ovo zaduživanje rezultat upravo toga.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković za naš portal objašnjava da čim se iznenada opet zadužujemo, i to privatnim plasmanom, to znači da novac nedostaje i da je potreban što pre.

„Bez obzira na izjave zvaničnika da novca imamo na pretek i da će se u narednom periodu deliti svima koji imaju pravo glasa, stvarni potezi ukazuju na nešto potpuno suprotno“, upozorava on.

Stojković postavlja i pitanje kako će se novac iz Akcionarskog fonda deliti svim punoletnim građanima, kada znamo da pravo na taj kapital i besplatne akcije imaju samo oni koji su to pravo upisali do kraja 2007. godine.

Kako ukazuje, uslovi zaduživanja privatnim plasmanom sasvim sigurno nisu nešto što bi države trebalo da koriste.

„Mora se poštovati načelo javnosti i tržišni principi. Zamislite da umesto sprovođenja procedure javnih nabavki posao date jednom unapred dogovorenom licu“, napominje Stojković.

Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković za Danas naglašava da je to naš paradoks.

„Ministar finansija i predsednik države saopštavaju da imamo puno novca, da ima pet milijardi na računu, a onda odjednom dobijamo informaciju da su se zadužili za novih 500 miliona evra. Zašto bi se neko zaduživao ako već ima tih pet milijardi“, pita naš sagovornik.

www.danas.rs/vesti/ekonomija/telekom-srbija-obveznice-kamatne-stope/

Poseban problem, prema njegovim rečima, čini to zaduživanja van tržišta.

„Problematično je zaduživanje direktnim ugovaranjem, u situaciji kada ne znamo ko je investitor i ko je kupio obveznice. Ali taj podatak će morati da se objavi kad-tad, moraće da uđe bar u pregled javnog duga, ako i to ne počnu da tretiraju kao državnu tajnu“, napominje Drašković.

Suština je, tvrdi naš sagovornik, da kada god ljudima na vlasti zatreba određeni novac za finansiranje određenih aktivnosti, a vrlo često političkih, oni se zadužuju.

„Ovde se vrlo moguće radi o nedostatku sredstava za finansiranje njihovog političkog marketinga, odnosno nabavci sredstava da bi se delio novac delu naroda zarad kupovine naklonosti“, smatra Drašković.

Kako dodaje, plaćanja ili aranžmani koji se odnose na bezbednost i odbranu ne predstavljaju nešto što je javno i niko u svetu to ne obelodanjuje.

„Tako da jeste moguće da se država za to zaduži i da mi ne znamo detalje o kupovini nekog tenka ili raketa, ali je to jako upitno s obzirom na to da narod ovde nema poverenja u donosioce odluka. Sve što oni rade je nelogično“, ukazuje on.

Kada je država dužnik, kako navodi, ništa ne može da bude privatno.

„Ako se država zadužuje preko hartija od vrednosti, ne postoji osnov da se to tretira kao državna tajna. Nije u redu da se krije koji su investitori koji su bili spremni da kupe obveznice od Srbije u tom iznosu“, naglašava on.

Kako ukazuje, svaki dan će nas po nešto iznenaditi dok se ne održe izbori.

„Iznenadićemo se i kada dođe vreme da otplaćujemo dugove, biće to jako velika iznenađenja, jer će to plaćati sledeće generacije“, zaključuje Drašković.