Heroj i prvi gerilac Evope ili kolaboracionista i izdajnik, civilizacijski je da svako ima obeležen grob: Povodom 80 godina smrti Draže Mihailovića

Na današnji dan pre 80 godina pogubljen je general Dragoljub Draža Mihailović (1893-1946) komandant JvuO (Jugoslovenske vojske u otadžbini) i ravnogorskog, četničkog poketa u Drugom svetskom ratu a mesto izvršenja smrtne kazne kao i tačna lokacija njegovog groba nisu nikada tačno utvrđeni. Iako je pred kraj prve decenije ovog veka postojala čak i državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Draže Mihailovića na čijem čelu je bio Slobodan Homen, tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde mesto gde je sahranjen nikada nije pronađeno. Pominjane su lokacije pogubljenja poput Lisičjeg potoka, Ade Ciganlije… ali nikada ništa nije zvanično potvrđeno.

Za članove ravnogorskog pokreta današnji dan je Dražin dan („80 godina od bezgrobne mučeničke smrti đenerala Draže Mihailovića) i oni ga obeležavaju parastosom na Ravnoj gori. Pored crkve Svetog Đorđa na Ravnoj gori održana je liturgija a potom i pomen đeneralu Draži povodom „80 godina od ubistva prvog gerilca Evope”. Parastose i pomene Draži Mihailoviću srpska emigracija odžava širom sveta u Americi, Kanadi, Australiji, Engleskoj, Francuskoj…

„Ravnogorski pokret insistira i traži od države Srbije da otkrije izvršioca, mesto i način ubistva generala Mihailovića. Takođe,kako smatramo da je dozrela politička situacija da država dostojno, uz vojne i državne počasti, sahrani zemne ostatke gnerala Draže, ukooni obeležja Josipa Broza u Beogradu i Srbiji, što bi se moglo tretirati kao orvi korak ,,nacionalnog pomirenja“ komunista i Kraljeve vojske, navodi se u njihovim objavama u medijima i na društvenim mrežama.

Nenadović: Vlast je dužna da to uradi kako teba

Da se Dražin dan obeležava još od 1988. godine podseća Ljubivoje Nenadović, predsednik Ravnogorskog pokreta. Ne uvek na istom mestu nego nekad kod pećine, nekad gde je stvarno podignut ustanak, ali uglavnom uvek na Ravnoj gori.

– Uvek skromno, onako kako može to da se uradi, ali obeležimo ga i podsetimo se na to vreme. Sada ćemo da se podsetimo na malo drugačiji način. Došlo je vreme da se kaže šta je to, zašto nosimo ime Ravnogorski pokret. U onoj situaciji kad je srpski narod stvarno bio u jednoj veoma teškoj situaciji, i kasnije bilo još u težoj, Draža je napravio kongres u selu Ba gde su pozvane sve političke partije i pojedinci koji nisu bili u političkim partijama, ali su bili jaki intelektualci i nacionalno osvešćeni ljudi, svi su bili pozvani da dođu, osim komunista i ljotićevaca. Pokušano je da se napravi jedan nacionalni front, ističe Ljubivoje Nenadović.

Prema njegovim rečima, oni ovim povodom traže pomoć svih ljudi, ne samo članova pokreta ili četnika, nego pomoć svih osvešćenih Srba, dovoljno obrazovanih, inteligentnih i spremnih „da se malo i žrtvuju za našu ideju, da probamo da napravimo nacionalni program, kao nekad što je bio Garašaninov. Možda i bolji”, smatra on dodajući da su ravnogorci nadstranačka priča, kao što je i bilaa Dražina zamsao da to bude poket.

– Oni su nama, oduzimajući nam pravo da saznamo gde je njegov grob dali mogućnost da izgradimo mit o Draži Mihajiloviću kao srpskom borcu i kao evropskom gerilcu, onako kako mi želimo. I to smo uradili maksimalno, kako smo mogli. Da je država Srbije u to vreme, označila ko je ubio Dražu, gde ga je sahranio i sve ostalo, da je rehabilitovan, kao što je kasnije i rehabilitovan, onda bi sad bila drugačija situacija. Ovako uporno tražimo, kaže on dodajući da su ravnogorci čak mali neke naznake da je Mihailović sahranjen na Novom Beogradu ali i da je to samo još jedna od informacija o kojima se nagađa,

Vlast je, po njemu, dužna bar toliko da uradi to onako kako treba.

– Ja nemam pravo kao pojedinac, ni pokret kao deo srpskog naroda, pravo da sami za sebe to radimo. Mi želimo da država to uradi, zaključuje Nenadović.

Dimitrijević: To pitanje još uvek opterećuje mnoge ljude

Istoričar Bojan Dimitrijević, bio je član državne komsije na čijem je čelu bio Homen.

– Evo nas tu, pred još jednom godišnjicom streljanja generala Mihailovića i još nekolicine ljudi koji su optuženi i osuđeni na tom velikom procesu 1946. godine. Ni za jedno lice kome je suđeno na tim većim procesima 1945. i 1946. godine se ne zna šta se desilo posle izricanja presude. Ne postoje podaci o mestu izvršenja te kazne, odnosno gde su pokopani njihovi zemni ostaci, i to tako traje već osam decenija, kaže on.

Prema njegovim rečima državna komisija koja je postojala 2009. i 2010. godine, čiji je i on bio član, u svom istraživanju nije našla ni na kakav dokument vezan za streljanje Mihailovića, ni mesto tog događaja, niti se komisiji javio bilo ko ko bi mogao o tome tačno da svedoči.

– Najkarakterističnije je bilo svedočenje Slobodana Krstića Uče, u jednoj od njegovih monografija, koji je naveo mesto egzekucije Mihajlovića i ostalih kao Adu Ciganliju, što je i državna komisija potvrdila, našavši taj rukopis iz 1964., a objavljen tek 1989. godine, što je jedini trag, u stvari, da gde bi moglo to da bude, navodi Bojan Dimitrijević.

Bilo je, dodaje on, još jedno sećanje jednog pripadnika KNOJ-a, koje je bilo isto prilično uverljivo, da je reč o lokaciji na Lisičjem potoku, gde su likvidirani i drugi protivnici komunističkog režima, ali nije došlo do nikakve potvrde za tu lokaciju.

– U principu, mislim da u Srbiji, van Beograda, još uvek i dalje postoji to kao pitanje koje se nama, istoričarima, često postavlja – gde je sahranjen general Mihailović, i ne samo on, nego još i neki drugi. Tako da, čini mi se da i pored osam decenija, to pitanje je još uvek živo u sredinama koje su više pogođene građanskim ratom u unutrašnjosti Srbije. I da, to pitanje još uvek opterećuje mnoge ljude, i još uvek se vode čak i žučne debate oko detaljima i njegovog zarobljavanja, suđenja, i samog pogubljenja posle suđenja, zaključuje svoju izjavu za Danas ovaj naš sagovornik.

Bešlin: Opšte mesto folklora ekstremne desnice u Srbiji

Istoričar Milivoj Bešlin ima sasvim drugačije viđenje čitave problematike oko Mihailovićeve smrti.

– Obeležavanje dana kada je izvršena smrtna presuda nad komandantom četničkog pokreta, Dražom Mihailovićem, je nešto što je postalo gotovo opšte mesto folklora ekstremne desnice u Srbiji i u regionu, tamo gde su te strukture prisutne. Tako da to nije ništa ni novo, niti neuobičajeno. Loše je kada to rade državni organi, loše je kada takvu poruku šalje crkva i loše je kada gradonačelnik Beograda ima takve intencije. Ali kada to rade kojekakve marginalne, ekstremno desne grupe, onda je to legitimna stvar, smatra on.

S tim što, po njemu, opet i tu uvek treba naglašavati da je „ceo narativ koji oni koriste tom prilikom, u stvari, potpuno neistinit, netačan, lažan”.

– To je apsolutno čist falsifikat. Dakle, takav Draža Mihailović, kako ga oni predstavljaju, interpretiraju, nije postojao, i takva slika Mihailovića i četnika prosto ne postoji u istoriji i neće nikad postojati. Ali, kažem, vi uvek možete da zamišljate, izmišljate, imaginirate šta vam je volja. Možete da pričate bajke iz skaske do mile volje, ali ne možete to da predstavljate kao istoriju, jer to nije istorija. Zna se šta je istorija, kako je govorio veliki istoričar Branko Petranović – „Draža Mihailović je glava srpske kolaboracije”, ističe Milivoj Bešlin.

Prema njegovim rečima, Mihailović je osuđen za izdaju zemlje, dakle kolaboraciju.

– On je osuđen za ratne zločine nad civilnim srpskim stanovništvom u okupiranoj Srbiji, ali i nad nesrpskim stanovništvom pre svega. Zbog masovnih zločinina nad muslimanskim stanovništvom, civilima u Sandžaku i Bosni i Hercegovini, navodi ovaj sagovornik Danasa.

Tako da je, po njemu, zapravo svako slavljenje Mihailovića u stvari, na neki način, slavljenje, onoga što su njegova dve ključne karakteristike.

– A, to su, četnički zločini nad civilnim stanovništvom, i to je de fakto izdaja zemlje, odnosno kolaboracija. I to bi prosto moralo da bude jasno. E sad, opet kažem, svako ima pravo da zamišlja i izmišlja svoje istorijske heroje, ali ne može i nema pravo da to predstavlja kao istoriju, Bešlinov je stav.

Civilizacijski je naravno, i prema njegovim rečima, da bi svako trebalo da ima obeleženo mesto gde su njegovi zemni ostaci.

– To, nije sporno sa humanističkog stanovišta. Ali, s druge strane, to kako se postupilo prema Draži Mihailoviću nije izvan iskustva koje su imale i druge zemlje sa raznoraznom, brojnom i snažnom kolaboracijom, gde su u mnogim drugim zemljama postupali na sličan način. Dakle, kako su oni koji su osuđeni za ratne zločine zapravo tretirani. Tako da se u tom smislu, Jugoslavija i njena tadašnja nova vlast nije puno razlikovala od nekih drugih zemalja koje su imale slična iskustva, navodi on.

Ali, ponavlja za kraj, da sa stanovišta opštih civilizacijskih vrednosti, naravno da bi svako trebalo da ima obeležje gde je sahranjen.

Još vesti iz ovog grada

Samostalna izložba fotografija „Anatomija pogleda – portreti i autoportreti” Ivana Stojanovića u galeriji Kulturnog centra Čačak

SRCE Kragujevac: Veći porez na imovinu gađana plaćanje danka nestručnosti lokalne vlasti

Svaki grad ima svoje „CE“ trenutke: Male pauze koje menjaju ritam dana

Kako se pobeđuje na izborima i zašto je izborna kontrola ključna: Studentska tribina večeras na Đačkom trgu u Kragujevcu