„Oj četnici s Ravne gore zbijajmo se u redove“… ali u više kolona: Zbog čega ravnogorci organizuju majski skup različitih datuma?

Sezonu, ako se tako može nazvati, majskih okupljanja na Ravnoj gori „otvara” Ravnogorski pokret svojim, sada već tradicionalnim Markovdanskim saborom. Ove godine dvodnevnim 8. i 9. maja. Oba dana počinju liturgijom a ovogodišnje poruke sabora odnosile su se pre svega na 80. godišnjicu mučeničkog stradanja generala Draže Mihailovića i 85. godišnjicu podizanja barjaka slobode na Ravnoj Gori.

U pozivu na skup apelovalo se na pripadnike pokreta i bratskih organizacija koje učestvuju u zvaničnom delu sabora „da poštuju instrukcije i komande od strane nadređenih, obezbeđenja i ljudi iz protokola Sabora”. Takođe se apelovalo da učesnici ali i posmatrači, svi zajedno budu „ponašanja, izgleda, odevanja, vladanja i ophođenja prikladnim istorijskom mestu na kom se nalazimo, kao i da čuvamo prirodu same Ravne Gore”.

Sem postrojavanja jedinica, predaja raporta od strane komandanta Garde, himne i pozdravljanja zastava uz počasni pozdrav, komemoracije, prigodnih govora na saboru je održan i kulturno-umetnički program, defile i bratska trpeza ljubavi.

Nenadović (RP): Ravnogorski ustanak je podignut baš na Markovdan

Ljubivoje Nenadović, predsednik Ravnogorskog pokreta ističe da oni uvek obeležavju Markovdan na Ravnoj gori zato što je, po njima, baš na taj dan 8. maja 1941. godine podignut ustanak u Drugom svetskom ratu.

– Tog dana je podignut ustanak na Ravnoj Gori, jer je 8. maja major Palošević dočekao Dražu koji je iz Struganika došao sa Aleksandrom Mišićem, sinom vojvode Živojina. Ove godine smo Markovdan na Ravnoj gori obeležavali dva dana, jer neki od članova našeg pokreta nisu mogli da dođu u petak pošto je bio radni dan, pa su na saboru u subotu. Idući sabor, 2027. godine „pada” u subotu tako da ćemo biti svi zajedno, pojašnjava Nenadović ovu ravnogorsko-saborsku „dvodnevicu”.

Prema njemu postoji više razloga zbog čega sledbenici ravnogorskog pokreta i ideje u maju na različite datume saboruju na Ravnoj gori.

– Razlika postoji u Srbiji među ljudima. Neki ljudi su rođeni u Srbiji, neki nisu, ali svejedno su Srbi. Razlika je u tome što je Srbija nama četnicima otadžbina, a njima domovina. E, sad mi želimo da da ih malo naučimo, da budu nacionalno osvešćeni, opredeljeni, probuđeni Srbi, da znaju da su ovo ostavili nama očevi naših otaca i da smo dužni i da branimo i da unapređujemo. Ono što je naš đeneral rekao kad je podizao ustanak, a i kasnije na suđenju „u srpskom jeziku reč kapitulacija ne postoji”. To su rekli i naši kad su branili Kosovo: „Nema nazad, iza nas je Srbija”. To je ispravan stav, a živeti u sramoti, to je nikakav život, nedostojan čoveka, ističe, ne bez ponosa ovaj naš sagovornik.

Pak, što se dešavanja na Ravnoj gori tiče on vidi da se „stvari menjaju u Srbiji” i ceni da će biti „turbulentnih” promena.

– Ove godine je na saboru odziv, naših pristalica, istomišljenika i članova bio mnogo veći nego prethodih. Ja mislim da je da je u petak, iako je bio radni dan, ovde bilo ovde više hiljada ljudi. Puna je bila Ravna gora i okolina, vikendice, logori, bivaci… Dolaze ljudi iz Bosne, Vojvodine, Like, Dalmacije, Makedonije, Crne Gore… Nema odakle ih nije bilo, a to nešto znači zaključuje Ljubivoje Nenadović svoju izjavu za Danas ispred Ravnogorskog pokreta.

Cvetković (SPO): Ravnu goru treba „doživljavati” tokom cele godine

I predsednik Srpskog pokreta obnove koji je nekada bio sinonim za skup na Ravnoj gori Aleksandar Cvetković kaže da što se Markovdana tiče, već godinama određene ravnogorske organizacije tvrde da je baš to datum dan kada je general Mihajlović došao na Ravnu goru.

– I tu sad postoje sporenja već koja traju duže vremena oko toga, baš tačnog datuma, kaže on.

Inače, SPO će obeležiti 85 godina od dolaska pripadnika JVuO na Ravnu goru u nedelju 10. maja i tom prilikom će u podne položiti venac na spomenik generalu Mihailoviću.

– Mi, kao SPO uvek smo se trudili da skup bude oko 13. maja, ali sa druge strane to je bilo shodno tome kad je vikend. Znači, mora i kalendar da bude taj koji nam pripomaže u okupljanju ljudi, realan je Aleksandar Cvetković.

Pema njegovim rečima prethodnih decenija to je bilo mesto gde se održavao veliki sabor, dešavao se i politički skup, ali pre svega se narod okupljao i „svega i svačega” je tu bilo.

– Sada je tog „svega i svačega” sve manje, mora se priznati, u smislu: šatora, pevaljki i onga što je više ličilo na vašarište a ne dolikuje samom ravnogorskom saboru. A, što se političkih poruka tiče, to se sada baštini kroz više stranaka iz prostog razloga što su mnoge stranke nastale tako što su pojedinci odlazili iz Srpskog pokreta obnove, kao na primer: POKS (jedan i drugi), Novo lice Srbije…, navodi on.

Eto, po njemu to je je problem.

– Prošle godine smo SPO sa Našom Drinom i Srpskom monarhističkom strankom zajedno obeležili godišnjicu na Ravnoj gori. Međutim, kako su oni pre nekoliko dana prekinuli saradnju sa Srpskim pokretom obnove zbog mog odlaska na razgovor sa predsednikom države, onda samim tim oni imaju zakazani datum kada obeležavaju, podseća Cvetković.

Ali, podseća i da je SPO praktično uvek domaćin svakog skupa na Ravnoj Gori jer su oni vlasnici imanja na kome se nalazi spomenik Draži Mihailoviću.

– Mi smo odlučili da u nedelju, kada otprilike prođe sva ujdurma i tome slično, odemo, što bi se reklo, obiđemo sopstveno imanje, vidimo se i sami sa sobom popričamo, ko god još ostane na planini. Jer znate šta, to traje. Sabor realno godinama unazad traje, svih tih dana. Imamo naše ljude, neki su već tamo već od 8. ili 9. maja a i biće i 10. ili sutra, kaže ovaj naš sagovornik.

Cvetković napominje i da su imali pokušaje (bio je to dogovor sa Našom Drinom) da se Ravna gora „doživljava” tokom cele godine, odnosno da se tu održavaju i pozorišne predstave, uvedu i manifestacije poput kulturnog leta… i da se tu okupljaju ljudi koji dolaze, prolaze kao planinari, izletnici… Da naprosto to bude mesto gde ljudi dolaze i tokom godine, a ne samo tj jedan, dva, tri dana u maju.

– To ćemo i dalje pokušavati zato što mislimo da Ravna gora više nije mesto na kome treba promovisati „ovu” ili „onu” političku stranku. Naprosto, voleli bismo da svi zajedno obeležvamo taj istorijski momenat vezan za generala Mihajlovića, ali ako je to, nažalost, nemoguće, onda ćemo slaviti, proslavljati, obeležavati, dolaziti više dana i u maju, iskren je Cvetković, dodajući da što se SPO tiče „oni će dolaziti tamo i kada svi drugi ne dolaze.

Jer, jednostavno, to je njihovo imanje, ponavlja on i činjenično argumentuje:

– Spomen dom je projektovao profesor Spasoje Krunić, arhitekta a Crkvu Svetog Đorđa je projektovao Peđa Ristić. Mi smo hram na Ravnoj gori poklonili Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zajedno sa delom imanja na kome se nalazi. Radimo i na novim projektima vezanim za taj prostor. U narednom periodu će biti postavljene određene biste. To je projekat koji radimo u saradnji sa našim iseljenicima u SAD i koji će oplemeniti čitav taj kompleks, otkriva nam Cvetković.

Po njegovom mišljenju Ravna Gora kao takva, koliko god da izaziva i dalje podele u srpskom narodu, može da bude mesto susretanja, lepih izleta, okupljanja, na kraju krajeva i nekih istorijskih skupova ili seminara.

– Možda na njima i osvetlimo celu istorijsku ulogu Jugoslovenske vojske u otadžbini, jer to je ipak bitna stvar i bitan deo naše prošlosti, zavrašava Aeksandar Cvetković svoju izjavu za Danas ispred Srpskog pokreta obnove.

U svakom slučaju onaj ravnogorski „klasik”: Oj četnici Ravne gore zbijajmo se u redove; Zbijajmo se brat do brata da skinemo jaram s vrata” odjekivaće i ove godine na autentičnoj lokaciji samo, kao i obično, u više termina i onako, disonantno.

Još vesti iz ovog grada

Artan Lili umesto Konstrakte na Arsenalu – zagrevanje pred Underworld

Još šest dana do Arsenal Festa: Objavljena satnica, evo šta preporučujemo da ne propustite

„Iz glave” Miroslava Miletića 30 godina kasnije: Tribina mediji za zajednicu povodom tri decenije kultne emsije

Snaga studenata i slabost vlasti: Tribina o kritičkom mišljenju u Lapovu