Naučnici otkrili neočekivanu vezu između ćelavosti i manjeg rizika od jedne bolesti

Ćelavost je tema koju muškarci ne shvataju uvek olako. Često je meta šala, mada ih ne shvataju svi sa ozbiljnošću. Dok se neki muškarci ponose svojom ćelavošću i ne brinu ih nedostatak kose, mnogi drugi su uznemireni zbog gubitka kose u ranom dobu. Međutim, ispostavilo se da zapravo mogu imati razloga da budu zahvalni na tome, piše Miss7.

Naučnici su otkrili da muškarci koji su počeli da gube kosu oko 30. godine imaju 29% manji rizik od razvoja raka prostate. Za one koji su počeli da ćelave još ranije, rizik je bio 45% manji – što se odnosi i na agresivne i na manje agresivne oblike bolesti.

Razlog za ovu vezu još uvek nije u potpunosti jasan. Istraživači smatraju da se odgovor možda krije u genetici – tačnije, u varijacijama gena povezanih sa muškim polnim hormonima poznatim kao androgeni.

„Krivac” je testosteron

Jedan od glavnih faktora koji dovode do ćelavosti muškog tipa jeste dihidrotestosteron (DHT), hormon koji nastaje iz testosterona. Visok nivo ovog hormona dovodi do postepenog skupljanja folikula dlake; kosa se proređuje i na kraju počinje da opada.

S druge strane, testosteron i srodni hormoni igraju ključnu ulogu u rastu ćelija raka prostate, zbog čega naučnici veruju da bi hormonski mehanizmi mogli da povežu ova dva naizgled nepovezana stanja.

„Oba stanja su česta, nasledna i povezana sa starenjem i androgenima, pa smo želeli da utvrdimo da li postoji veza između njih”, objasnio je vođa studije, dr Džonatan Rajt. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove rezultate ne treba tumačiti kao razlog za opuštanje.

Prethodne studije su donele drugačije zaključke; na primer, studija iz 2016. godine ukazala je na to da bi ćelavost u mlađem životnom dobu mogla biti povezana sa većim rizikom od smrti izazvane rakom prostate. Stoga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnio pravi odnos između gubitka kose i ove bolesti.

Rak prostate ostaje najčešći oblik raka kod muškaraca i drugi vodeći uzrok smrti od raka u muškoj populaciji. U ranim fazama često ne pokazuje nikakve simptome, mada rani znaci upozorenja mogu uključivati poteškoće pri mokrenju ili slab mlaz urina. Ako se bolest proširi, najčešće zahvata kosti, što može izazvati bol i neurološke komplikacije.

Zbog toga lekari neprestano ističu važnost preventivnih pregleda. Za muškarce sa prosečnim rizikom, skrining se najčešće preporučuje između 55. i 69. godine života, dok bi oni sa povećanim rizikom trebalo da se posavetuju sa lekarom o ranijem testiranju – već od 40. godine.