Šta je „Zevsov zakon“ u „Odiseji“ i zašto je toliko važan?

Upravo taj princip, koji je reditelj Kristofer Nolan nazvao „Zevsov zakon“, jedan je od ključnih motiva njegovog filma „Odiseja“.

Zbog njega kralj Menelaj srdačno dočekuje Telemaha (Tom Holand) kada dolazi u Spartu tražeći vesti o svom ocu. Zbog njega kiklop Polifem ostaje bez svog jedinog oka. Zbog njega Odisejevi mornari bivaju pretvoreni u svinje. A upravo zbog tog pravila Penelopa (En Hatavej) ne može jednostavno da izbaci 108 prosaca koji opsedaju njen dom nakon glasina da je Odisej poginuo u Trojanskom ratu.

Razlog za sve ove događaje jeste to što likovi ili poštuju ili krše „Zevsov zakon“, koji bi se savremenim rečnikom mogao svesti na jednostavno pravilo: ne budi nepristojan prema strancima.

Šta zapravo predstavlja „Zevsov zakon“?

U starogrčkoj religiji i mitologiji „Zevsov zakon“ nije bio pisani zakon poput današnjih pravnih propisa, već skup svetih moralnih pravila pod zaštitom vrhovnog boga Zevsa. Ona su uređivala gostoprimstvo, zakletve, pravdu, vlast i odnos prema strancima.

U Nolanovoj interpretaciji centralno mesto zauzima pojam ksenija (xenia) – sveto pravilo po kojem domaćin svakom strancu treba da pruži hranu, sklonište i zaštitu.

Kako je sam Nolan objasnio za Los Angeles Times:

„To je zlatno pravilo – ophodi se prema drugima onako kako želiš da se oni ophode prema tebi. Delom zato što skromna osoba može biti bog pod maskom, ali i zato što samo tako društvo može da funkcioniše. Ljudi moraju da putuju, trguju i često zavise od dobrote potpunih stranaca.“

Međutim, ksenija ne obavezuje samo domaćine.

Gost takođe može da prekrši ovo pravilo ukoliko zloupotrebi gostoprimstvo ili ostane duže nego što je primereno. I takvo ponašanje, prema grčkoj mitologiji, izaziva gnev bogova.

„Zloupotreba ovog pravila ima strašne posledice“, dodao je Nolan. „Svaka osveta ima svoju cenu, a nasilje je njen najdirektniji izraz.“

Primeri dobre i loše ksenije u „Odiseji“

Bogovi nagrađuju one koji poštuju kseniju, a kažnjavaju one koji je krše.

Dobra ksenija: Menelaj

Kralj Menelaj srdačno prima Telemaha, nudi mu hranu, deli sa njim informacije o Odiseju i ispraća ga bogatim darovima. To je primer idealnog gostoprimstva. Menelaj je ujedno i dokaz božanske naklonosti – uspeo je da povrati presto i ponovo bude sa Helenom, dvadeset godina nakon njenog otmice koja je izazvala Trojanski rat.

Loša ksenija: Polifem

Kiklop Polifem svoje goste ne hrani – već ih jede. Kazna je neminovna: Odisej mu oslepljuje jedino oko. Čak ni činjenica da je Posejdonov sin ne može da ga spase.

Dobra ksenija: Eumej

Svinjar Eumej predstavlja još jedan uzor gostoprimstva. Kada se Odisej konačno vrati kući prerušen u bolesnog prosjaka, Eumej ga prima, brine o njemu i ne traži ništa zauzvrat.

Loša ksenija: Odisejevi ljudi kod Kirke

Ni gosti nisu uvek nevini. Na ostrvu čarobnice Kirke, Odisejevi saputnici zahtevaju gostoprimstvo, preteruju u jelu i piću i zloupotrebljavaju njenu velikodušnost. Kazna je surova – Kirka ih pretvara u svinje.

Dobra ksenija: Telemah i Atena

Na samom početku priče Telemah u svoju kuću prima nepoznatog putnika, nudi mu hranu i tek kada se gost okrepi pita ga za ime. Ispostavlja se da je stranac zapravo boginja Atena prerušena u smrtnicu. Njegovo gostoprimstvo donosi mu njenu pomoć u potrazi za ocem.

Loša ksenija: Antinoj

Među Penelopinim proscima najgori je Antinoj (Robert Patinson). Kada mu prerušeni Odisej zatraži malo hrane, Antinoj ga ne samo odbija, već ga gađa stolicom. Zato nije slučajno što upravo on postaje prva žrtva kada Odisej započne obračun sa proscima.

Poruka je jasna i danas jednako razumljiva kao i pre gotovo tri hiljade godina: ophodite se prema strancima s poštovanjem – jer nikada ne znate ko su oni zapravo.