Foto: Medija centar

Pre nje to je pošlo za rukom samo Mariji Bogdanović, profesorki Filozofskog fakulteta, koja je u dva mandata vodila naš najstariji i najveći univerzitet.

Nakon što je dobila podršku Senata UB, ostaje da izbor Ivanke Popović potvrdi Savet krajem maja, a nova rektorka bi zvanično trebalo da preuzme dužnost 1. oktobra. Ovakav ishod izbornog postupka je očekivan, s obzirom da je već od početka drugog mandata na mestu prorektorke u akademskoj zajednici bila viđena za naslednicu sadašnjeg rektora Vladimira Bumbaširevića.

Ivanka Popović nije mnogo prisutna u široj javnosti, pa se o njenom angažovanju ne zna mnogo. Neki joj zameraju što je previše „tvrda“, drugi hvale njenu upornost. Upućeni tvrde da je u aktuelnom rukovodstvu Univerziteta bila najagilnija da se okonča slučaj osporene doktorske disertacije gradonačelnika Beograda Siniše Malog, a kritičari joj zameraju upravo na tome što se epilog ove afere još ne zna. Ona veruje da će započeta procedura biti završena do kraja mandata rektora Bumbaširevića, a ukoliko se to ne desi, poručila je upravo na stranicama Danasa, da će „istrajati da se pokrenuta ispitivanja potencijalnog neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova dovedu do kraja, a u skladu sa akademskim propisima“. Kao prioritete u budućem radu Popović navodi preispitivanje bolonjskog procesa i donošenje dugoročne strategije razvoja univerziteta, a obećava i dinamičniji i transparentniji rad UB.

Ivanka Popović je rođena 1959. godine u Rio de Žaneiru. Potiče iz ugledne novosadske porodice. Deda joj je bio senator Daka Popović, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popović, jugoslovenski diplomata.

Završila je Tehnološko-metalurški fakultet, gde je magistrirala i doktorirala i prošla sve stepenice do zvanja redovne profesorke. Ima bogato iskustvo u rukovođenju, najpre kao prodekanka na matičnom fakultetu, a potom i kao dekanica od 2006. do 2012. godine. Bavi se istraživanjima o degradaciji i stabilizaciji polimera, kinetici polimerizacije, reciklaži polimera i održivim razvojem. Bila je mentorka preko 50 diplomskih, završnih i master radova, osam magistarskih i šest doktorskih disertacija. Autorka ili koautorka je više od 85 naučnih radova, objavljenih u međunarodnim ili nacionalnim časopisima. Dobitnica medalje Srpskog hemijskog društva za uspeh i pregalaštvo u nauci.

Govori engleski i nemački, služi se francuskim, a završila je i početni kurs italijanskog jezika.