Muhamed Rasulof: Pobednik Berlina 1Foto: EPA-EFE IAN LANGSDON

Ovaj nezavisni iranski reditelj prošle godine osuđen je na godinu dana zatvora „zbog širenja propagande“, zabranjeno mu je da napušta Iran, a zapadni mediji tvrde da je dobio i doživotnu zabranu da snima filmove. Nagrađeni film snimao je tajno, dok se žalio na kaznu. Rasulof nije mogao da napusti Iran ni zbog „Zlatnog medveda“, pa je nagradu umesto njega primila njegova kći Baran Rasulof, koja je igra u tom filmu.

Koproducent Farzad Pak zahvalio se „neverovatnoj glumačkoj ekipi zato što je svoje živote dovela u opasnost igrajući u ovoj drami“. Glumci iz Rasulofovog filma dočekani su stojećim ovacijama, a mnogi od njih nisu krili suze. U konkurenciji za glavnu nagradu bilo je 18 filmova, a odluku je doneo sedmočlani žiri sa glumcem DŽeremijem Ajronsom na čelu.

Poslednje Rasulofovo delo je 150-minutni omnibus od četiri labavo povezane priče, čija je zajednička tema smrtna kazna u Islamskoj Republici Iran, od egzekucije do sudbine porodica žrtava. Film se bavi socijalnom i ljudskom dimenzijom najteže pravosudne kazne u Iranu, a u zapadnim medijima doživljen je kao najveća umetnička kritika upućena iranskim vlastima. U Iranu je zabranjen, što je sudbina većine Rasulofovih filmova.

Obraćajući se na konferenciji za novinare u Berlinu preko mobilnog telefona, Rasulof je objasnio da njegov poslednji film govori i o preuzimanju odgovornosti u vreme despotizma i da je zaslovan na ličnom iskustvu.

„Možete da pokušate da prikrijete vlastitu odgovornost ili sve da prebacite na vlast, ali činjenica je – ljudi mogu da kažu i „ne“, poručio je Rasulof.

Rođen je 1972. godine u Širazu. U Teheranu je studirao sociologiju i jedno vreme živeo je između iranske prestonice i Nemačke. Filmom se bavi od 1993, a njegovo prvo dugometražno delo „Sumrak“ iz 2002. proglašeno je najboljim ostvarenjem na Teheranskom filmskom festivalu, da bi osam godina kasnije došao u sukob sa vlastima. Pre jedne decenije uhapšen je na setu pod optužbom da je snimao bez dozvole, ali mu je prvobitna kazna od šest godina zatvora smanjena na 12 meseci. U septembru 2017. oduzet mu je pasoš, a u julu 2019. Revolucionarni sud Irana izrekao mu je je aktuelnu kaznu zbog filma „Čovek integriteta“, koji je u Kanu 2017. osvojio glavnu nagradu u sekciji „Određeni pogled“. U Kanu su za režiju nagrađena još dva Rasulofova filma „Zbogom“ 2011. i 2013. „Rukopis nije spaljen“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.