Foto: SPC

Episkop braničevski je pokušao da zaštititi episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i Marka Vilotića, sekretara vladike diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića), ali je poslednjom sinodskom odlukom i sam smenjen sa mesta dekana.

Dekan je krajem septembra u dopisu obavestio „crkvenu vladu“ o razlozima zbog kojih ne može da sprovede sinodsku odluku o smeni predavača i „braće u Hristu“ sa fakulteta. Vladika Ignatije u pismu Sinodu naveo je da iz zakonskih razloga, s obzirom da je Bogoslovski fakultet deo Beogradskog univerziteta, ne može da sprovede odluke o smeni vladike Maksima, redovnog profesora na Katedri za patristiku i docenta Marka Vilotića na Grupi na hrišćansku filosofiju i religiologiju, jer bi time prekršio više državnih zakona, koji je ovaj fakultet dužan da poštuje.

Vladika Maksim našao se na tapetu poslednjeg saborskog zasedanja SPC zbog stavova o ukrajinskom crkvenom slučaju i pitanju autokefalije, o čemu je on pre saborskog zasedanja javno polemisao sa vladikom bačkim Irinejem.

Vladici Maksimu, osim izvinjenja, na Saboru nije izrečena nikakva epitimija – crkvena kazna, ali mu je Sinod zamerio što je o toj temi ponovo govorio u javnosti. Inače, on je već dugo i na udaru pojedinih episkopskih krugova i dela crkvene javnosti zbog tolerantnog stava prema Darvinovoj teoriji evolucije, zbog čega se i izvinjavao Saboru SPC.

Naravno, ovaj slučaj ima duboku političku pozadinu, jer su i vladika Maksim i vladika Grigorije kritičari kosovske politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što se najbolje videlo prilikom majskog zasedanja Sabora, na kome je predsednik Republike napadao i čak pretio pojedinim vladikama. Ovi potezi sinoda SPC se u javnosti tumače kao čista osveta zbog kritikovanja poteza predsednika Vučića u vezi sa Kosovom.

Vladika Ignatije (Dobrivoje Midić), episkop požarevačko-braničevski i smederevski, rođen je Knez Selu kod Niša, 17. oktobra 1954. godine. Bogosloviju Svetog Save u Beogradu završio je 1974. godine sa odličnim uspehom, a studije teologije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu okončao je 1980. godine. Na tom fakultetu predaje dogmatiku i etiku. Za dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu izabran je krajem juna prošle godine. Zamonašio se 1991. a za episkopa je izabran 1994. godine.

Postdiplomske i doktorske studije iz sistematske teologije je završio je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Atini. Na Atinskom univerzitetu je studirao i vizantijsku književnost i antičku filozofiju. Proučavao je dela Georgija Florovskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), mitropolita pergamskog Jovana (Ziziulasa), jednog od značajnijih pravoslavnih teologa današnjice, s kojim je i prijatelj.