Diter Henrih, naporedo sa Jirgenom Habermasom, stoji na Olimpu nemačke savremen fiozofije.
Rođen 1927. u Marburgu, bio je profesor filozofije. Studirao je u Marburgu, Frankfurtu na Majni i Hajdelbergu, gde je 1950. bio promovisan, a od 1956. bio privatni docent.
Od 1960. bio je profesor filozofije u Berlinu.
Sledile su profesure u Bohumu, Vircburgu, Getingenu i natrag u Hajdlbergu, na izričitu molbu Hans-Georg Gadamera.
Henrih je od 1981. bio ordinarijus filozofije na univerzitetu u Minhenu na kome je kao doajen vodio (i danas je aktivan) istraživačku grupu Forschungsstelle Klassische Deutsche Philosophie.
Diter Henrih je član Bavarske i Hajdelberške akademije nauka, Akademia Europea, počasni član American Academy of Arts and Sciences, od 1999. član Academie Internationale de Philosophie de l’Art u Ženevi.
Nosilac je Helderlinove nagrade grada Tibingena i počasni doktor iniverziteta u Vircburgu.
Bio je gost-profesor na velikim američkim univerzitetima na Jejlu, Stenfordu, Harvardu.
Povodom Henrihovog 93. rođendana objavljena su dva diska (supposé), sa124 minuta Henrikovog pripovedanja o sebi i svom delu.
Na ovom projektu su sudelovali i Aleksandru Buluč i Klaus Sander.
Henrih se upuša u narativnu ispovednu i samorflektujuću liniju o sebi, roditeljima, ratu, eposi i ljudima koji su uticai na njegov život.
U medijumu svog glasa napušta Henrih stringentni kolosek svojih fundiranja u filozofskom govoru i prepušta se verbalnom toku svojih uspomena kao deteta i mladića, spajajući vremenske lukove od Vajmarske republike do 1945.
U pripovestima o dramatičnim zbivanjima tog vremena čitalac se susreće sa motivima koji su uticali na ličnost i filozofski opus Henriha.
Ovo izdanje je i lični dokument i svedočanstvo vremena i epohe velikih svetskih preloma.
Filozofija kao disciplina je Henriha uvek podsećala na umetnost arhitekture i sposobnost strukturisanja velikih dimenzija pitanja, što ga je podsećlo na dečiju ljubav i strast za igru vozovima i sistemima na šinama.
Jedan dugi boravak u bolnici kao deteta ga je preneo u konflikt između mogućnosti i ništavila, odnosno onoga šta je izvesno i značajno izgledalo u vidu ranog nihilizma, nasuprot doživljaju sreće u životu sa roditeljima.
Tako Henrih vidi srodnost između filozofije i religije kao presek osećanja svoje blagodarnosti.
Jedna druga Henrihova teza glasi da svi ljudi filozofi nose jednu ranu koja je postala pokretni snaga njihovog filozofiranja.
Dirljivi dokument jednog od najvećih i najzaslućnijih mililaca Nemačke u 20. veku.
Ovaj dvostruki CD originalni je omaž Nestoru klasične nemačke filozofije i jednom Meisterdenker(u) čije je delo postalo još za života kanonsko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
