Došao sam da se vratim sto odsto

Dva dana uoči parlamentarnih izbora u Srbiji u opštini Istok svečano je obeležena obnova dva srpska povratnička mesta – Ljug u predgrađu Istoka i Blagače kod Đurakovca. Na inicijativu Društva srpsko–ruskog prijateljstva, Vlada grada Moskve izdvojila je dva miliona dolara za izgradnju 71 kuće – 46 u Ljugu i 25 u Blagači, gde je još šest objekata podignuto iz drugih finansijskih izvora. U saradnji sa Koordinacionim centrom Srbije za Kosovo i Metohiju radovi su počeli tokom maja 2006. U njima su kao stručna pomoć učestvovali nemački konstruktori iz organizacije THV. Kuće su gradili sami povratnici, a u njihovom najosnovnijem opremanju pomogla im je nevladina organizacija Adra koja je od donacija Vlade Nemačke nabavila nameštaj.

Eksperiment

– Priča o obnovi Ljuga i Blagače počela je pre pet godina u Moskvi. Sve je zapravo krenulo od prvog i jedinog dokumentarnog filma o prvom srpkom povratničkom selu na KIM Osojanu koji je snimio reditelj Ivica Vidanović. Umesto na moskovski filmski festival „Zlatni vitez“, na kojem je film prikazan, protosinđel Petar (Ulemek) i Ivana Žigon, predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva, stigli su do gradonačelnika grada Moskve Jurija Luškova.

– U to vreme vladalo je zahlađenje zvaničnih odnosa naše zemlje i Rusije, pa je Društvo srpsko-ruskog prijateljstva dobilo priliku da sarađuje sa Vladom Moskve. Tokom naše dvogodišnje saradnje stiglo je 14 kamiona humanitarne pomoći vredne 200 hiljada dolara koja je razdeljena preko Crkve. Moja ideja koju sam predložila Luškovu bila je da se sve što je učinio za KIM kruniše nečim trajnim. O tome smo razgovarali u aprilu 2004, a on je već sutradan odlučio da izdvoji iz budžeta dva miliona dolara za povratničko selo. Društvo se dalje nije mešalo, uputili smo ih na državu i vladu, na čijem je čelu tada bio Vojislav Koštunica – priča za Danas Ivana Žigon.

Centralna svečanost obnove ova dva srpska mesta održana je u Osojanu, posle obilaska Ljuga, Blagače i manastira Gorioč. Okupila je predstavnike grada Moskve, Ruske dume, ruske diplomate u Srbiji na najvišem rangu, španskih snaga u sastavu Kfora, a u ime vlasti u Beogradu -predstavnike Koordinacionog

Kako rešiti problem ekonomskog opstanka Srba: Ruski novinari u selu Blagači kod Đurakovca

centra, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i sve one koji su na bilo koji način bili uključeni u obnovu i izgradnju sprskih kuća, plus više desetina Srba iz svih delova Metohije. U ime Srpske pravoslavne crkve zvanice je u Ljugu dočekao episkop lipljanski Teodosije (Šibalić), vikar Eparhije raško-prizrenske, a u Gorioču episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević), koji je sa ruskim i srpskim zvaničnicima obišao Blagaču i Osojane. Obilasku kuća u Ljugu prisustvovali su i predstavnici lokalnih opštinskih vlasti.
Da sve protekne bez ikakvih incidenata pobrinula se Unmik policija pojačana Kforom, čije je prisustvo postalo upadljivije od raskrsnice na kojoj se sa puta Kosovska Mitrovica – Peć skreće za Istok.
Ljug je prvi na programu obilaska. To je predgrađe Istoka, njegov najstariji deo.
– Naziv Ljug nastao je od šiptarske reči dolina. Mi kažemo Istarska dolina, a oni su je prekrstili u Ljug. Inače, Istok je staro naselje, nastalo pre dolaska Turaka koji su bezuspešno pokušavali da nametnu islam ovdašnjem srpskom stanovništvu – uzbuđeno priča Radosav Vujić, dok pokazuje na crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u centru varoši koju je sagradio njegov deda u čast oslobođenja Srbije. Vujić je potomak jedne od najstarijih srpskih porodica u Istoku, učitelj u penziji, nekadašnji poslanik istočke opštine u pokrajinskom parlamentu, koji je dugo godina bio i rukovodilac Doma kulture i zamenik direktora osnovne škole.

POPOVIĆ: Sa Unmikom je teško razgovarati o tržištu

– Mi dosta snage trošimo da rešimo poblem plasmana. Osim za porodično korišćenje i za sela koja pojedinim mestima gravitiraju gde prozivodi mogu da se razmenjuju, planiramo da neke poljoprivredne proizvode plasiramo i u ostatku Srbije i da to vežemo za vojsku, policiju, studentske domove. Sa Unmikom je vrlo teško razgovarati o tržištu. Kad to objašnjavamo, oni gledaju samo administrativne i birokratske stvari, ali verujem da intenzivnim radom možemo da dođemo do rešenja – kaže za Danas Nenad Popović, šef Ekonoskog tima za jug centralne Srbije i KIM.

U obnovljenu kuću vratio se pre nedelju dana, a supruga mu je još u centralnoj Srbiji. Na pitanje kako sada izgleda život u Istoku bez zadrške odgovara: „odlično“.
– Nemam probleme s komšijama. Kad idem na pijacu, u prodavnicu javljaju mi se oni koji me poznaju. Problem je samo kako da ljudi ekonomski prežive. Neko ima penziju, neko dobija pomoć, ali teško se živi. Moj sin se zaposlio i radi u našoj Pošti, jer je i pre tu radio, ali je on jedan od retkih – priča Radoslav Vujić.
Da je egzistencija najveća briga svih povratnika potvrđuje i Miloš Nedeljković sa kojim razgovaramo dok delegacije ruskih i srpskih zvaničnika obilaze kuću porodice Rajić. Kaže da je povratnicima bilo veoma teško i tokom proteklih devet meseci rada na kućama.
– Uspeli smo da napravimo kuće. Sad smo se i uselili. Deca su stigla. Nadamo se da ćemo otvoriti i školu i neka radna mesta. Ako se budu ispunila silna obećanja koja smo dobili, ima nade za opstanak. Problem je i što su još mnoge porodice podeljene. Deca su sa jednim od roditelja u centralnoj Srbiji, a drugi roditelj je ovde. Bezbednost nije sjajna, ali se živi. Interesovanje za povratak u Istok je veliko. Nigde nije bolje, nego na svom ognjištu. Kao prognanik živeo sam u Vrnjačkoj Banji odakle nosim loša iskustva – kaže Nedeljković, jedan od povratnika u Istoku.
Potpredsednik Opštine Istok Bedrij Hasani ističe da je Istok prva među opštinama na KIM kada je reč o povratku Srba. Upitan šta opštinske vlasti mogu da učine za normalizaciju života srpskih povratnika, Hasani kaže da je „u Istoku teško za posao, ali da će Opština učiniti sve što je potrebno da se povratnici integrišu“. Prema njegovim rečima, problema kojih je u početku bilo s lokalnim albanskim stanovništvom sada više nema.
– Sada imamo veoma dobru situaciju, i nadamo se da će se proces povratka nastaviti. Svi građani imaju pravo da se vrate na svoju zemlju. Povratak se vrši na zahtev lica koja su za to zainteresovana. Opština će svima pomoći. U Istoku ima još 400 albanskih porodica kojima su zapaljene kuće i nemaju gde da žive, pa su zbog nedostaka stambenog prostora useljene u stanove građana srpske nacionalnosti, ali među njima nema Albanaca koju su se doselili u naš grad iz drugih mesta. Na rešavanju tog problema radi Kosovska agencija za imovinu. Najveći problemi su finansijske prirode – objašnjava za Danas Bedrij Hasani.
Iako on tvrdi da su projekat izgradnje povratničkih kuća u Ljugu i Blagači pored Vlade Moskve pomogli i Opština (sa 500 hiljada evra) i Ministarstvo za povratak privremene vlade Kosova, koordinator za Istok Radoš Vulić kaže da su to sredstva koja su stigla preko Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. U Istoku je na vlasti Demokratski savez Kosova.
Tradicionalno pozdravljanje gostiju sa solju i hlebom, prigodni kratki govori u kojima je domaćinima čestitano useljenje sa željom da „imaju mir i puno dece u svojim kućama“, traju nepun sat. Potom se kreće u manastir Gorioč (14. vek). Nalazi se na Beloj steni iznad varoši, a vladika Artemije naglašava da će obnova kuća i povratak srpskog stanovništva u Istok olakšati život sestrinstva u manastiru.
U Blagači koja se nalazi nadomak Đurakovca dočekuje nas šarenilo srušenih i novoizgrađenih kuća, vidnije od onog u Ljugu i centru Istoka. U ovo metohijsko selo, pre ratnih sukoba 1999. poznato po uzgoju stoke, posebno bikova, vratila se 31 porodica. Predsednik KC Sanda Rašković – Ivić u Blagači najavljuje da će „država Srbija sve povratničke porodice dok se ne snađu pomagati sa 100 evra mesečno, kao i da se pripremaju prograrmi za mala preduzeća“.
U Blagači saznajemo i da je ruska strana insistirala da na izgradnji kuća rade Srbi povratnici i da im se za to daje plata. Meštani se hvale da su pored gradnje 25 kuća, od kojih su neke poluzavršene, uspeli da zasade i 18 hektara pšenice za celo selo, jer su od KC dobili traktor. Kažu da im je neophodan put do 10 kilometara udaljenog Osojana, gde se nalazi najbliža škola u koju će slati decu.
Koordinator Radoš Vulić napominje da „naselje još nije formirano kako bi trebalo, jer se nisu svi vratili za stalno, niti u selu ima ekonomskih objekata“. Ipak, postoje i prva nezadovoljstva. Miloš Jolić iz Đurakovca priča novinarima da se donacije nepravilno dele. Kao primer navodi da je njegova desetočlana porodica dobila kuću manje kvadrature i manje nameštaja, nego neke porodice koje imaju samo dva člana.
– Došao sam da se vratim i ostanem sto odsto. Ali, donacije koje dolaze otimaju se po rodbinskoj liniji. Ostali mogu samo da gledaju i da se slikaju. Pitali smo nadležne, naše predstavnike u KC, ali neće ništa da nam kažu. Ovde sam već sedam dana i vidim da od pomoći koju najavljuje KC nema ništa. Kod nas predstavnici opštine Istok nisu dolazili, niti su nam išta nudili. Albanci su daleko od nas, ali imamo obezbeđenje KPS i Unmik policije koji nas često obilaze. Snabdevanje je nikakvo. Jedemo šta nam donesu. Od kad sam došao samo riba i neke konzerve. Stvarno ružno i teško. Nemamo mugućnost da idemo na pijac i u prodavnice u Istoku, jer moramo da zovemo stanicu policije u gradu da nam da pratnju i obezbeđenje. Kad bi bila stalna materijalna pomoć, selo bi se organizovalo. Od vazduha ne može da se živi, a nemam gde da zaradim – žali se Jolić.
Tvrdi da su u Čačku, gde je živeo kao prognanik, kosovske Srbe primili „kao da su Palestinci“.
– Iako smo proterani iz svojih domova, narod nas je tamo loše prihvatio. Pre 1999. kod nas su ovde bile izbeglice iz Bosne i Hrvatske. Niko ih nije ružno pogledao, a ne da ih ignoriše i maltretira. Mi smo tamo na neki način maltretirani. Stalno su nas prozivali da smo Šiptari. Nisam ja Šiptar. Kao što je on Srbin tamo gde živi, ja sam ovde Srbin, ali je bila viša sila i morao si da odeš – kaže Jolić.
Centralna povratnička proslava održana je u Osojanu. Sanda Rašković – Ivić poručila je da „to nije slučajno, jer je Osojane prvo srpsko mesto u kojem je 2001. organizovan povratak“. Ono sada ima 450 stanovnika.
– Prošle godine imali smo pregovore o decentralizaciji. Kada smo opštinu Osojane predložili za centar ovog metohijskog kraja ismejali su nas i Alber Roan i albanski partneri, koji su rekli da je Osojane takozvana opština duhova. Sada želim da ih pitam da li smo svi mi koji ovde stojimo duhovi ili živi ljudi. Sigurna sam da će nas biti još više – naglasila je Sanda Rašković – Ivić.
Direktor Osnovne škole Stanoje Ostojić kaže da školu pohađa 70 dece – od predškolskog uzrasta do osmog razreda. Ljudi koji rade „u zdravstvu i prosveti primaju dupli lični dohodak i od toga se živi u selu“.
– Od poljoprivrede nema ništa. Ima uslova i bezbednosti, ali nema gde da se proda ono što se proizvede. Proizvodi se samo za potrebe domaćinstva. Nema ni otkupa za centralnu Srbiju. Imali smo pre 1999. zadrugu, umesto koje je posle rata počela da radi neka Unmikova, ali to ne funkcioniše. Ni Kforu ništa ne možemo da prodamo. Narod ovde živi samo da bi video šta će biti sa KIM. Ako bude nezavisno, verujem da će narod da ode – priča za Danas Stanoje Ostojić .
Ruska delegacija poručila je iz Osojana da će nastaviti da pomaže povratak Srba, ali da to zavisi od sredstava u budžetu i poreskih obveznika. Ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Aleksejev objašnjava da je za rusku stranu „povratak jedan od najbitnijih standarda za život na KIM i da Rusija želi da se sve srpske izbeglice vrate u Pokrajinu“.