Petak, 16. jul: Gaga i ja polazimo za Pazin. Mačka je snabdevena hranom i posipom, komšinica je dobila instrukcije, tako da možemo narandžastu loptu od krzna da ostavimo na par dana.
U Istri smo poslednji put bili pre dve godine – pre kovida – i radujemo se susretu sa prijateljima.
Iva i Mirko Grdinić bili su nam u gostima za vreme poslednjeg Sajma knjiga u Beogradu, takođe pre pandemije, i u međuvremenu se mnogo toga promenilo: i oni i mi preležali smo koronu, i oni i mi smo vakcinisani, a sada je Istrakon, konvencija naučne fantastike koja se tradicionalno održavala krajem marta, upriličen za sredinu jula.
Meni su u međuvremenu objavljene dve knjige (zbirka kratke proze Klopka i, naravno, Firentinski dublet: Sfumato, koji sam napisao sa Ivanom Nešićem), a treća (drugi tom Dubleta) evo samo što nije.
Isto tako, Istrijani su zainteresovani za retrospektivu nagrađenih filmova sa subotičkog međunarodnog festivala kratkometražnog horor i fantastičnog filma Hrizantema, gde sam protekle četiri godine bio u žiriju, tako da razloga za ovaj tematski vikend u Istri ima napretek. Uz, naravno, nabavku izvrsnog maslinovog ulja.
Prolazimo granicu kod Batrovaca / Bajakova prilično brzo, za oko pola sata, ali kolona za ulazak u Srbiju prilično zabrinjava.
Nadamo se da će u nedelju, u povratku, situacija biti bolja. Vrućina nimalo ne pomaže, ali negde u Slavoniji, iza Broda, osvežava nas provala oblaka kakvu nikad nisam doživeo na otvorenom putu.
Vidljivost se srozala na desetak metara i čini se da se probijamo kroz zavesu vode.
Eto malo uzbuđenja na inače opasno dosadnoj deonici gde mi se uvek pridrema za volanom. Gorski Kotar je druga priča – dobro došlo osveženje. I nedugo zatim, posle nešto više od šest sati vožnje, eto nas u hotelu Lovac iznad Pazinske jame.
Domaćini dolaze po nas, razmenjujemo poklone i silazimo u grad na kafu. Bife kod Janeta, zaštitni znak grada sa stolovima na otvorenom pokraj parka, više ne postoji. Park pazinskih velikana (pelikana, čitam natpis dislekslično) ograđen je, stabla poobarana, radovi u toku.
„Dobit ćemo fontanu! Kao u Bandić-gradu! Zato su pređašnje vlasti izgubile na izborima“, kažu Iva i Mirko.
„Malverzacije: otjerali su Janeta kako bi sagradili gradski kafić i onda ga dali nekome u najam. Birači su to nemilosrdno kaznili.“
Teško za poverovati – ne samo to da birači mogu da kazne političare zbog malverzacija, već i da više ne postoji mesto gde smo se uvek okupljali za vreme pazinskih konvencija. Kraj jedne ere.
Istrakon može da počne. Za večeras je planirana projekcija prvog bloka nagrađenih filmova sa Hrizanteme.
Posle moje kratke uvodne reči, program počinje i sa pomalo strepnje očekujem reakcije publike, ali one su odlične. Čini se da je format žanrovskog kratkog metra novost za prisutne, reaguju baš kako treba, a odlični filmovi iz Španije, Francuske, Rusije i Australije ostavljaju snažan utisak. Uspeh!
Subota, 17. jul
U hotelu se snabdevamo maslinovim uljem koje koristimo već godinama – porodica Flego, vlasnici hotela, imaju svoje maslinjake i proizvode sjajnu istarsku bjelicu. Potom sa Ivom i Mirkom odlazimo na ručak u konobu Dišpet i usput obilazimo Pićan i Gračišće, odakle se pruža fantastičan pogled na Istru, sve do mora. U sedam predstavljam Dublet prisutnim posetiocima Istrakona.
S obzirom na postojeće pandemijske propise i nemogućnost okupljanja u zatvorenim prostorijama, Istrakon se ove godine održava u nekadašnjoj pazinskoj Vojarni, koju je grad ustupio na korišćenje udruženju Albus, organizatorima ove konvencije, kao i Festivala fantastične književnosti (FFK), koji se obično održava krajem avgusta, ali će ove godine – ne bude li novih zaključavanja – biti održan krajem septembra ili početkom oktobra.
Mirko je moderator, s razlogom, jer se ubraja u desetak ljudi koji su dosad bili u prilici da pročitaju oba toma Dubleta.
Druga knjiga, Kjaroskuro, još nije stigla iz štamparije (najavljena je zvanično za 24. jul), tako da pored sjajnog i efektnog vizuala sa ilustracijom Željka Paheka publici mogu da predstavim prvu knjigu i digitalno odštampani i povezani primerak drugog toma.
Kao i obično kad govorim o ovom romanu (to je Nešićev i moj Roman o Londonu), ponese me žar prisećanja na sve ono što je njegovom nastanku prethodilo.
Anegdote sustižu jedna drugu, gestikuliram mnogo i meljem bez prestanka, uz poneko mudro Mirkovo pitanje ili napomenu Davora Šišovića, pazinskog novinara i SF barda, iz publike.
Nekako nam uspeva da ne probijemo termin. Sad sledi kviz posvećen Alanu Fordu, a onda i drugi deo projekcije filmova – devet njih iz 2020, iz Nemačke, Turske, Republike Irske… Pazinska noć se spušta s osvetničkom hladnoćom i vreme je za počinak. Sutra nam valja natrag.
Nedelja, 18. jul
Pijemo oproštajnu kafu i pozdravljamo se sa Ivom i Mirkom.
Nadamo se da ćemo se videti kada (i ako) bude održan FFK, pošto nameravam da pošaljem novu priču na njihov ovogodišnji tematski konkurs (zapravo, tri su teme posredi, a sve su u vezi sa dosad neizlaganim predmetima iz zbirke pazinskog muzeja: jedan od njih je grb nepoznate porodice iz tih krajeva, tako da mi se po glavi već mota kratka pripovetka iz sveta Dubleta).
Dobijam na poklon dve boce pašarete, osvežavajućeg bezalkoholnog lokalnog pića neponovljivog ukusa, i polazimo za Beograd, mada nam se nešto baš i ne vraća.
Na granici nas dočekuje gužva. Ali, nekako, kolone se polako pomeraju, i posle sat i po čekanja, ulazimo u Srbiju.
Pravimo početničku grešku i stajemo na prvoj pumpi, gde zatičemo tursku opsadu kao iz vremena Mehmeda Osvajača. Već sledeća pumpa, koji kilometar dalje, potpuno je prazna. Pa, vredi zapamtiti za sledeći put.
Na potezu Sremska Mitrovica – Ruma naši putari ponovo rade usred sezone, a na to je udarilo i nevreme prema kojem je ono prekjučerašnje, slavonsko, bilo dečja igra, tako da se kroz neprirodnu pomrčinu provale oblaka vučemo do Beograda u koloni vozila sa uključenim treptanjem sva četiri svetla.
Konačno, eto i kuće. Mačka nas posmatra prilično nezainteresovano, kao da nismo ni bili odsutni dva dana. Znam da se folira, jer malo kasnije demonstrativno seda na ispražnjeni kofer kao da kaže: „More, nećete vi meni više nikuda.“ Žedan sam od putovanja – pašareta pomaže. Vreme je da obavim neke neodložne poslove u igrici Raid. Shadow Legends.
Ponedeljak, 19. jul
Povratak staroj svakodnevici: prevođenje mi oduzima najveći deo dana (knjiga Ijana Mekdonalda Luna: Mesečev osvit za Lagunu). Ipak, posle podne stiže poruka od Ivana Nešića: „Kume, jesi li se vratio?“ Ispostavlja se da iz redakcije traže da sastavimo izjavu povodom predstojećeg objavljivanja knjige Firentinski dublet: Kjaroskuro, pa je zajedničkim snagama smišljamo i šaljemo mejlom. Temperatura je značajno pala i osveženje i te kako prija.
U poređenju sa vikendom, dan gotovo bez bilo kakvih dešavanja. Ah, da. Imam novog legendarnog šampiona u igrici.
Utorak, 20. jul
Blagovest iz redakcije: Kjaroskuro je stigao iz štamparije. Sutra možemo da preuzmemo autorske primerke, a knjiga će biti u prodaji od subote.
Zovem Ivana i dogovaramo se da odemo i proćaskamo sa Dubravkom (Dragović Šehović), urednicom Dubleta. Koristim priliku i da zakažem viđenje sa Otom (Oltvanjijem) za prekosutra – dugo već čekamo da se vidimo, on se nedavno preselio nedaleko od kafane Sveti Nikola u Bloku 45, a s obzirom na to da nam je pomogao u pisanju Dubleta napomenama u vezi s Trobosekom, red je da pored zahvalnice u knjizi dobije i primerak oba toma. Dogovaramo se za četvrtak u vreme ručka. Inače, u pomenutoj kafani služe dobru pljeskavicu na kajmaku…
Pojavljuje se vest da je Telekom dao za prenose utakmica Premijer lige za sledećih šest godina 600 miliona evra naših para – 10 puta više nego što je normalno – samo da ljudi ne bi gledali SBB pakete. Pa… ako ništa drugo, imaću više vremena za prevođenje i pisanje.
Sreda, 21. jul
Ivanu je iskrsao neki hitan posao pa ne stiže u redakciju. Knjiga mi je u rukama – izgleda odlično. Mislim da je vreme za malo spavanja na lovorikama…
Četvrtak, 22. jul
Buđenje sa lovorika, i priprema za današnji sastanak s momcima: Ivan i ja, Darko (Tuševljaković) i Oto. Kad bolje razmislim, potonja dvojica su svedočili nastanku Dubleta od samog početka, kad mi je Ivan predložio tu zamisao u kafani. Red je da to u kafani i proslavimo… pa da razmislimo šta ćemo dalje. Od Ota stiže informacija da je Svetac na kolektivnom godišnjem odmoru do kraja jula, ali na svu sreću, u okolini ne manjka restorana sa dobrom klopom. Pakujem primerke Dubleta kao poklone i polazim da se vidim sa drugarima.
Ima trenutaka kad je baš lepo baviti se pisanjem.
Autor je pisac i prevodilac
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
