Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Izloženo je 60 slika o kojima je i euforično i kritički govorila i pisala predsednica Skupštine Maja Gojković. Ambiciozni kurator cele manifestacije, Maja je autorka i publikacije sa katalogom i svim reprodukcijama, glavni je i odgovorni urednik teksta.

Zbog mnogih nestručnih i drugih propusta zaslužuje više opomena počev od same publikacije koja je naslovljena nesuvislom metaforom: „Umetnost koja čeka pravdu“. Piše se o slikama kao o „velikim delima“ iako ih ima prosečnih, bezvrednih čak i kada pripadaju poznatim umetnicima (pejzaži Steve Bodnarova, Konjovića, Milića Stankovića, slike neke Smilje Bojičić). U tekstu su mnoge proizvoljnosti u definisanju pojmova, („dekorativni veliki umetnici“ nastavlja se predočenje raznovrsnosti i bogatstva“ slike pružaju jednu vrstu umetničkog meta- odsjaja burne istorije zdanja Narodne skupštine“. I tako dalje, no comment, non sens.

Međutim, u isto vreme kao svojevrsni pandan izložbi u Skupštini Srbije, u monumentalnom muzejskom kompleksu na Dedinju (dobrano devastiranom), izloženo je 500 fotografija koje podsećaju na dela, koja nisu pronađena posle odlaska diktatorske porodice Milošević Marković. Već dugo vreme proterani stručnjaci iz dedinjskih muzeja pitaju se da li i dalje nekoliko hiljada dela u dedinjskom campusu „čeka pravdu“. Maja Gojković je svakako iz plemena koje je okupiralo objekte i devastiralo muzeje sa hiljadama dela koje danas predstavlja njen omiljeni predsednik Alek Vučić. Taj dedinjski campus brojnih kulturno istorijskih objekata bio je nekoliko godina zabranjeni grad, sada je misteriozna Vila Mir sa neistraženim trezorom kojim sada gospodari Vučić.

Uzaludni su bili zahtevi i pisma diktatorima tada, kao i Vučiću sada, za otvaranje, iliti demokratizovanje. Bivši Memorijalni centar sa nekoliko muzeja i biblioteka kojima smo se divili zbog sadržaja antičkih i preantičkih eksponata koji među bezbrojnim neobelodanjenim i indeterminisani „čekaju pravdu“.

Niko, ni danas ne zna broj pokradenih, otuđenih dela iz kompleksa dedinjskih muzeja. Izložba sa 500 fotografija tek je početak otkrivanja na hiljade umetnina iz trezora neistraženog, neprocenjivog nasleđa.

Neretko nam se sluči paradoksalni memento da kad predsednica skupštine Maja Gojković izriče poslanicima opomene i novčane kazne njen bivši šef, Šešelj s podsmehom naređuje da ćuti kao izdajica i „nakaza“.

Pokazujući odanost svom plemenu i svom vođi nedavno je Maja Gojkovič u naivnoj, psihodeličnoj zabludi u Skupštini u ime poslanika čestitala Vučiću dodeljenu mu nagradu Venecije za „zlatne“ testenine, zvane „Bon appetito”. Velika skupštinska gomila zaurlala je pljeskom i kliktanjem nagradila je predsednicu i predsednika kao junake ove comedie „buffa”.

Autor je istoričar umetnosti

Povezani tekstovi