Kako je formirana vlada Milana Nedića?

Ubrzo su Nemci kao okupatori od svojih pristalica formirali komesarsku upravu od desetak komesara – civilnu vlast koja će raditi po njihovom nalogu. Novoformirana agencija „Rudnik“, 16. maja o tome je obavestila građane okupirane Srbije na sledeći način:

Komesari kojima je odlukom vojnog zapovednika u Srbiji povereno da otpravljaju pojedine službe državne uprave dali su za javnost sledeću izjavu:

„Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u našoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke državne uprave, u cilju očuvanja mira i reda i što brže obnove privrednog života u zemlji.

Ostaju na snazi domaći zakoni, po kojima će naše administrativne i sudske vlasti raditi, ukoliko ih nemačke vlasti, u interesu svoje vojne bezbednosti svojim naređenjima ne budu morale privremeno staviti van snage.

Prihvatili smo se toga teškog zadatka, u cilju da u ovom sudbonosnom vremenu pomognemo našem narodu i olakšamo njegov položaj.

Verujemo, da će ceo naš narod odobriti našu odluku, jer on je bio za iskrenu i lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemačkim narodom, sa kojim je bio u prijateljstvu i vazda održavao prisne privredne i kulturne veze.

Što je naš narod doveden sada u ovaj položaj prema nemačkom Rajhu, koji je uvek isticao prijateljske namere prema našoj otadžbini, niti je to pak krivica našeg naroda, nego je krivica nekolicine njegovih upravljača, koji su ga uveli u rat bez potrebe i protiv njegovih interesa.

Rešeni da se potpuno posvetimo radu na obnovi zemlje, svesni smo odgovornosti i teškoća, koje nam stoje na putu, ali verujemo da će se uz svesrdnu pomoć narodnih slojeva te teškoće savladati. Potrebno je odbaciti svako politiziranje i biti svestan da nastaje novo vreme u kojem se moraju napregnuti sve snage i podneti mnoge žrtve, da se zemlja digne iz ruševina u kojima se nalazi.

Imamo obećanje vojnog zapovednika, da će nas on u našem budućem naporu voljno i svesrdno pomoći.

Mi smo mu zahvalni na ovom obećanju, kao i na izjavi da se od nas neće ništa zahtevati, što bi se protivilo našoj nacionalnoj časti i dostojanstvu, da nam se saradnja u upravi poverava kao nacionalnim ljudima, da naša služba treba da bude zemlji i narodu, a, prema nemačkoj upravi iskrena i lojalna.

Dali smo reč, da ćemo tako postupati u ime svoje i u ime svoga naroda. Zahvalni smo na korektnom držanju nemačke vojske prema našem narodu sa punim uverenjem, da isto osećanje gaji ceo narod.

Obraćamo se stoga Srbima, da nas pomognu u izvršenju teškog zadatka koji stoji pred nama. Pozivamo ga, da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sačuva red i mir.

Pružena nam je prilika, da sami, bez ikakvih prisilnih mera, uputimo svoju zemlju novom životu, iskoristimo priliku i prihvatimo pruženu ruku, sa onom visokom nacionalnom svešću, koja je naš narod krasila kroz svu njegovu istoriju.

MILAN AĆIMOVIĆ, komesar Ministarstva unutrašnjih poslova

RISTO JOJIĆ, komesar Ministarstva prosvete

DUŠAN LETICA, komesar Ministarstva finansija

DUŠAN PANTIĆ, komesar Ministarstva finansija

MOMČILO JANKOVIĆ, komesar ministarstva pravde

Inž. MILOSAV VASILJEVIĆ, komesar Ministarstva narodne privrede

Dr LAZA KOSTIĆ, komesar Ministarstva saobraćaja

Dr STEVAN IVANIĆ, komesar Ministarstva socijalne politike

Inž. STANISLAV JOSIFOVIĆ, komesar Ministarstva građevina

JEREMIJA PROTIĆ, komesar Ministarstva ishrane

(Novo vreme, br. 1, d. 16. maj 1941)

I ovoj kvislinškoj upravi je borba protiv komunista bila glavna stvar, logor na Banjici koji je ova uprava stvorila i ne samo taj logor, preneli su u nasleđe novoformiranoj vladi generala Milana Nedića

Nemačke trupe koje su srušile Jugoslaviju, prebacivale su se prema sovjetskim granicama i zauzimale pripremne položaje za napad na SSSR. U Srbiji su ostale neznatne okupacione snage. Prema zamisli okupatorskih sila formirana je Srbija – kao okupirana oblast koja je obuhvatila uže srpske krajeve, otprilike u veličini pretkumanovske Srbije.

Tako je granica posavskog sreza (Umka) prema Savi bila i deo „granice“između Srbije kao okupirane oblasti i druge okupirane tvorevine takozvane Nezavisne Države Hrvatske, u čijem je sastavu bio i Srem. Reka Sava bila je istovremeno i „granična reka“, kao što je bilo pre Prvog svetskog rata.

Odredivši okupiranoj Srbiji njene granice, okupator je potražio saradnju onih političkih elemenata koji su bili spremni da mu u tom trenutku i u tim granicama stave na raspoloženje svoje usluge.

Tako je iz reda političara koji su prihvatili komadanje Jugoslavije i stvaranje takve Srbije kao svršen čin, prvog maja 1941. godine, nikla prva garnitura kvislinga tj. okupatorskih sluga na čelu sa Milanom Aćimovićem, koja je kao i one garniture koje su došle posle nje, svoj politički stav pravdala kao potreban i neophodan da se „spasava srpski narod“ i da se nađe neko ko će pred okupatorom da predstavlja taj narod i da u njegovu korist organizuje administraciju.

Te garniture kvislinga su polazile od osnovne pretpostavke, odnosno težnje da sačuvaju i spasu postojeći društveni stroj i buržoaske socijalne oblike ali ne od okupatora već od narodnooslobodilačkog pokreta.

Kako u borbi protiv sve veće partizanske aktivnosti komesarska uprava – vlada Milana Aćimovića nije imala uspeha, nemački vojni zapovednik Srbije, za predsednika vlade postavio je generala Milana Nedića. O tome je „Novo Vreme“ u broju 101, od 30. avgusta 1941. godine, objavilo sledeći tekst:

„Saopštenje agencije DNB od 29. avgusta – Obrazovana ja nova srpska vlada

Na molbu ministra-komesara g. Aćimovića, vojni zapovednik u Srbiji dao je generalu Nediću mandat da sastavi srpsku vladu.

General Nedić prihvatio je taj mandat i predložio je Vojnom zapovedniku u Srbiji sledeću listu članova vlade:

Predsednik Ministarskog saveta armijski general Milan Nedić;

Ministar unutrašnjih poslova Milan Aćimović;

Ministar građevina inž. Ognjen Kuzmanović;

Zastupnik ministra saobraćaja Josif Kostić;

Ministar pošta i telegrafa Josif Kostić;

Ministar rada Panta Draškić;

Ministar bez portfelja Momčilo Janković;

Ministar finansija dr LJubiša Mikić;

Ministar pravde dr Čedomir Marjanović;

Ministar poljoprivrede i ishrane naroda dr Miloš Radosavljević;

Ministar narodne privrede Mihailo Oljćan;

Ministar posvete dr Miloš Trivunac;

Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja dr Jovan Mijušković;

Vojni zapovednik usvojio je ovaj predlog pa je u velikoj dvorani skupštinske palate na svečan način predao generalu Nediću akt o postavljenju.

Tamo su vojnom zapovedniku pretpostavljeni i članovi vlade.

Nova srpska vlada primljena je juče po podne kod glavnog zapovednika u Srbiji vazduhoplovnog generala Denkelmana.

Prijem je bio određen za 17.45 časova. Tačno u 17.45 časova svi ministri na čelu sa predsednikom Ministarskog saveta g. Milanom Nedićem u svečanim odelima stigli su u Upravni štab koji se nalazi u zgradi Narodne skupštine.

Prilikom dolaska članova srpske vlade jedna počasna četa nemačkih vojnika odala im je počast.

Odmah posle toga ministri su pošli prema ulazu Narodne skupštine. Na vrhu stepeništa, na ulazu, srpske ministre dočekao je ratni upravni savetnik g. Kisel, pomoćnik šefa Upravnog štaba državnog savetnika g. Dr. Turnera. Pošto se pozdravio sa svojim ministrima on je doveo ministre u veliku salu Narodne skupštine, koja je bila ukrašena ćilimima i zelenilom.

U velikoj sali srpski ministri sakupili su se u polukrug. Odmah zatim ratni upravni savetnik g. Kisel, pomoćnik šefa Upravnog štaba, otišao je da bi dopratio vojnog zapovednika u Srbiji vazduhoplovnog generala Dankelmana.

Tačno u 18 časova u veliku salu ušao je vojni zapovednik u Srbiji vazduhoplovni general g. Dankelman u pratnji šefa štaba generalštabnog pukovnika g. Fon Gravenhorsta i šefa Upravnog štaba državnog savetnika g. dr. Turnera kao i celog svog štaba. Vojni zapovednik i članovi štaba su bili u svečanim uniformama.

Vojni zapovednik u Srbiji vazduhoplovni general g. Dankelman prišao je zatim predsedniku Ministarskog saveta srpske vlade g. Milanu Nediću, pozdravio se sa njim i zamolio ga da mu predstavi srpske ministre.

Vazduhoplovni general g. Dankelman u pratnji g. Nedića pozdravio se zatim sa svim ministrima.

Posle toga vazduhoplovni general g. Dankelman se vratio natrag, zauzeo prema ministrima sa svojim štabom polukrug i pročitao svoj govor, koji je zatim pročitan i na našem jeziku.

Govor vojnog zapovednika u Srbiji

„Gospodine generale,

Od pre nekoliko nedelja, pothranjivana neistinama glasovima, lažnim izveštajima stranih radio-stanica a naročito najžešćom komunističkom propagandom, u Srbiji je uzelo maha odmetništvo prema kome ja kao vojni zapovednik u Srbiji nisam mogao ostati skrštenih ruku ni u stavu iščekivanja. Znam da sam potpuno saglasan sa vama i sa ljudima od vrednosti u Srbiji da se velika većina srpskog naroda ne slaže sa ovim razbojnicima koji se danas delom skrivaju pod nacionalnom maskom i da na osnovu najdubljeg ubeđenja okreće leđa ovim komunistima.

Stoga polazeći sa te činjenice rešio sam da iz redova dobronamernih ljudi, ubeđenih u opravdanost mera koje treba preduzeti i prema komunistima, obrazujem vladu koja će se u interesu svoje rođene zemlje i iz vlastitih pobuda starati o miru, redu i bezbednosti i koja će mi time dati mogućnost i da nemačke trupe povučem sa delatnosti koje treba da bude stvar isključivo konstruktivnih snaga i srpske vlade. Vi ste, generale generale, izjavili da ste voljni da u ovom za svoju rođenu zemlju kritičnom času pod okupacionom vlašću i odgovorni meni kao vojnom zapovedniku u Srbiji primite odgovornost za ovu vladu i za uspostavu i održavanje javnog mira, reda i bezbednosti.

Pored vas, daje mi se prilika da pozdravim gospodu sa kojom ste obrazovali svoju vladu, pa ne bih želeo da propustim da vam stavim na srce da svoju dužnost vršite sa strogošću, pravičnošću i viteštvom – sa ta tri osnovna stuba na kojima počiva držanje nas Nemaca. Osim toga koristim priliku da izrazim svoju zahvalnost i svoje priznanje gospodinu AĆIMOVIĆU, dosadašnjem komesaru ministarskog saveta i ministru unutrašnjih poslova koji ulazi u vašu vladu kao ministar unutrašnjih poslova a koji se na primeran način trudio da, u prvom redu sarađuje sa načelnikom mog upravnog štaba, državnim savetnikom DR TURNEROM, vodi računa ne samo o potrebama okupacione sile, već i srpskog naroda. Pored toga zahvaljujem i svim komesarima ministarstava koja su se povukla s obzirom na novostvorenu situaciju i svim ostalim ljudima koji su se trudili da u interesu svoje zemlje čine svoju dužnost u saradnji sa okupacionom silom. Ujedno izražavam nadu da ćete vi, gospodine generale, sa svojim saradnicima pravilno koristiti, u duhu potrebne saradnje i u najrođenijem interesu svoje zemlje, ovlašćenja koja vam dajem radi postizanja postavljenog cilja i sa poverenjem u vašu lojalnost.

Ubeđen sam da će se, uporedo sa akcijom policijskih snaga koje imaju dalje da se izgrade i sa već predviđenim preuređenjem uprave zemlje i uz pomoć dobronamernih snaga, vrlo brzo doći do bitne izmene situacije, što će najbolje moći da posluži i pravilnom i socijalnom stvaralačkom radu.

Gospodine generale, na kraju ne bih želeo da pređem ćutke preko činjenice da nije u naravi nemačkog vojnika da po izvršenju borbene delatnosti sa vojničkim neprijateljem smatra neprijateljem mirno stanovništvo. Ali kad prljavi elementi teraju na pobunu, na ustanak ili na neprijateljske postupke ili kad se stanovništvo da zavesti na takve postupke, nemački vojnik mora da postupi protiv toga sa neumoljivijom strogošću. Prema tome, što brže bude postignut cilj koji imate pred očima, cilj uspostave i održavanje mira, reda i bezbednosti, utoliko će brže nemački vojnik moći da se vrati svojim pravi zadacima. U tom duhu vam ovim predajem potrebno vam ovlašćenje“.

Zatim je predsednik Ministarskog saveta g. Milan Nedić odgovorio ne ovaj govor pročitavši svoj govor na srpskom jeziku, koji je odmah potom pročitan i na nemačkom jeziku.

„Gospodine Vojni Zapovedniče,

Prihvatajući punomoćje koje ste mi izvoleli izdati, ja želim na prvom mestu da Vam se zahvalim u ime srpskog naroda i u svoje lično ime, što ste omogućili da srpski narod dobije svoju vladu, koja će autonomno voditi njegove poslove i brinuti se o njegovoj sudbini.

Zahvaljujem Vam i na ovde iskazanu tačnu opažnju, da srpski narod nema i neće da ima ničeg zajedničkog sa komunističkim izgrednicima, koji – podstrekivani stranom propagandom – ubijaju i pljačkaju i sam srpski narod jedino u cilju, da u zemlji stvore nered i time ugroze život nevinog stanovništva i najbitnije interese naroda.

Predstavljajući Vam ovom prilikom svoje saradnike molim Vas, Gospodine Vojni Zapovedniče da verujete u moju i mojih saradnika odlučnu volju, da presečemo stvaranje anarhije u zemlji i obezbedimo joj u punoj meri mir, red i sigurnost.

U okviru novih mogućnosti koje nam pružate da autonomno vodimo poslove srpskog naroda, založićemo se da budućnost srpskog naroda izgrađujemo u lojalnoj i prijateljskoj saradnji sa Nemačkim Rajhom, kao i sa njegovim predstavnicima u Srbiji verujući da će nemački narod pravilno shvatiti i oceniti neminovne potrebe srpskog naroda.

Nadamo se da ćemo u najkraćem roku, sprovodeći potrebne reforme i organizujući srpske oružane snage, sopstvenim sredstvima zagarantovati red i mir u zemlji i na taj način omogućiti povlačenje nemačkih trupa, koje će se posvetiti svojim sopstvenim zadacima. Srpski narod neće zaboraviti da se nemački vojnik, i ako pobedilac, po, svršenim ratnim operacijama nikome nije svetio i korektno se ponašao prema srpskom narodu.

Sa povratkom reda i mira moja će se vlada posvetiti daljoj izgradnji zemlje u ekonomskom i socijalnom pogledu, kako bi se zemlja što pre oporavila od teških gubitaka kojima je bila izložena.

I ja kao i moji drugovi svesni smo odgovornosti koju primamo prihvatajući upravu zemlje, ali ćemo uložiti sve svoje snage jedino i isključivo u nacionalnom interesu u lojalnoj saradnji sa Vama, Gospodine Vojni zapovedniče.“

Dok vojni zapovednik kaže u svom govoru da je Srbija okupirana i da je on nadređen Nediću koji njemu odgovara, Nedić u svom govoru ne pominje okupaciju već kao da su okupirana Srbija i Nemačka dve prijateljske zemlje.

Iako je 29. avgust pominju se samo komunisti – što će reći partizani, a nema ni slovo, ni reč o Draži Mihailoviću i njegovim četnicima čije ih pristalice sada proglašavaju za drugi antifašistički pokret.