Žanrovski smestiv između reportaže i proze, književni debi Natalije Fjedorčuk u tematskom smislu predstavlja potpunu inovaciju, jer o materinstvu niko dosad nije pisao na takav način.

Kritika je ovo ostvarenje definisala kao hipnotišuće delo koje izvlači na dnevno svetlo pitanje roditeljstva za koje nemamo ni želje ni snage da ga sebi postavimo: „Opisati neopisano a univerzalno, istinski je zadatak književnosti – a taj zadatak je ovde ispunjen sa velikim umećem“ (Malgožata Halber).

Sama autorka kaže da joj je pokretački motiv bila poseta mnoštvu ženskih blogova koji tematizuju religiju i hrišćanstvo u kontekstu savremenog vremena, i da se ukoračivši u svet s kojim se ranije nije poistovećivala, za neke pojave otvorila i donekle rasteretila konvencionalnog razmišljanja.

Njen roman ne ograničava se samo na portret savremene Poljske iz vizure majke u kontekstu univerzalne priče o današnjem roditeljstvu – to je živa, humorna i autoironična povest o pokušaju savladavanja uloga koje nam je kultura dodelila.

Naposletku – vanserijski književno uobličen, ovo je još jedan identitetski diskurs u raljama fluidnog modernog doba.

Povezani tekstovi